Пет грама соли дневно, односно нешто мање од супене кашике овог адитива за храну, дневна је количина коју Светска здравствена организација препоручује за конзумацију.
Дешава се да се не придржавамо овог савета и претерујемо са сољењем јела, а као изговор наводимо да смо користили морску со, која је наводно здравија од обичне.
Ово мишљење је далеко од тачног, јер није битно коју со користимо, већ колико, кажу кардиолози. Со је један од најчешћих састојака који се користе у кувању и производњи хране.
На тржишту постоје разне врсте, а можемо приметити да се морска со све чешће користи и скоро је заменила обичну кухињску со.
Чињеница је да се морска со мање обрађује, али то не значи да је здравија:
Со је со, било да је ружичаста, бела, кухињска, морска. Морска со није здравија од кухињске соли у смислу крвног притиска и здравља срца.
Није у питању врста соли, већ количина коју користимо и не би требало да пређе дневну препоруку.
Разлике између кухињске соли и морске соли
Главне разлике између морске и кухињске соли су у укусу, текстури и обради. Морска со долази из испарене морске воде и минимално се обрађује, тако да може задржати минерале у траговима.
Мања обрада и садржај минерала дају арому, боју и чине кристале већим. Кухињска со се даље обрађује и минерални садржај се уклања.
Садржи јод, есенцијални нутријент који помаже у одржавању здраве штитне жлезде, као и адитиве који се користе за спречавање формирања грудвица.
Једите мање, али квалитетније
Стручњаци препоручују ограничавање соли било које врсте у исхрани јер овај уобичајени адитив за храну садржи натријум, који може подићи крвни притисак.
Садржај овог елемента у обе врсте соли је идентичан и износи 40 одсто.
Уместо да се фокусирамо на врсту соли коју треба да користимо, препорука је да једемо мање, истичу лекари.
Саветују да се придржавамо препоручене дозе, јер ће то помоћи у бољој контроли крвног притиска, смањењу ризика од развоја кардиоваскуларних болести, срчаног и можданог удара.
Преузмите андроид апликацију.
