Сваки грађанин Србије понаособ вуче неки стереотип који се везује за њега у зависности од места где је имао срећу или несрећу да се роди и живи. Тако за Београђане кажемо да су умишљени, Пироћанци су шкрти на парама, у Врање нема лагање, а какви су Новосађани?
Оно што нас заправо суштински разликује од других јесте та културолошка надменост коју, чак иако нам се не допада да нас тако карактеришу, не можемо да порекнемо.
Конкретно, све оне који нису изворни Новосађани називамо дођошима, и не пропуштамо ни једну прилику да направимо ту разлику између њих и нас. За њих се претпоставља да нису довољно културни и образовани, те да су сву некултуру коју видимо на нашим улицама донели управо они.
Ко су ти, истински, прави Новосађани?
Постоји једна прича о Лали кога је зауставио саобраћајни полицајац и уредно му затраживши документе упитао га куда је пошао, на шта му Лала одговори: “Ма ја идем ди ја ‘оћу!“
“Е сад нећу ни како ја хоћу“ – Свакако је теза која најбоље осликава наш побуњенички менталитет и инат који нас краси за зерицу више него становнике других градова.
У Новом Саду је све некако спорије…
Чак и сат на Петроварадинској тврђави када мало захладни почне да касни са приказом времена, а како нећемо и ми. За све се има времена, а и ако се закасни није греда, што би рекли Новосађани.
Ово није нека претерано лоша особина ако нас питате, али за оне који су константно у трци са временом, често уме да буде трн у оку. Ипак, ми као грађани са изразитим осећајем за културу знамо да је оправдано каснити петнаестак минута, и тога се веома придржавамо!
Дакле, установили смо да смо помало умишљени, флегматични када се ради о туђем времену, прилично тврдоглави и критични, те смо одлучили да је крајње време да постанемо и самокритични и признамо ове одлике и себи и другима.
Ипак, то не значи да ћемо се променити. Олајавање и паметовање како бисмо ми нешто боље урадили од других и даље ће остати омиљени хоби који нас суштински разликује од Београда где људе ни не занимају туђи животи.
Било како било, држаћемо се овога нашег лалошког стила живота уз све мане које нас красе, јер то је једини начин да односи између наших суграђана потпуно не захладне и да се комшија занима за комшију, макар се та занимација сводила само на то шта му је у кеси када се враћа из продавнице.
Преузмите андроид апликацију.
