Институт за економику пољопривреде у Београду једна је од најстаријих и најугледнијих научно-истраживачких организација у сектору пољопривреде у Србији.
Стручњаци овог Института континуирано прате економске проблеме аграра, анализирају их и дају предлоге за успешан развој овог важног сектора националне економије.
Истраживања која Институт спроводи показују да је стандард квалитета и безбедност хране основа за успешну пољопривредну производњу.
Колико се ови стандарди код нас данас спроводе у пракси?
,,Најпознатији стандард је GLOBAL GAP (стандард добре пољопривредне праксе). Овај стандард највише уводе домаћи произвођачи свежег воћа (боровницe, малинe, шљивe, вишњe) и поврћа (кукуруз шећерац, грашак, парадајз, шаргарепа, лубенице…), који пласирају своје производе на тржиште ЕУ. Сертификација може бити појединачна (регистровано пољопривредно газдинство) и групна (задруга, хладњача). Процес сертификације пољопривредне производње према стандарду GLOBAL GAP у Србији је почео 2013. године када је било 67, а у 2019. години регистрована су 1.002 сертификована произвођача од чега је један био у сектору сточарске производње“, рекао је др Јонел Субић, директор Научно-истраживачког сектора Института за економику пољопривреде.
О изградњи биогасне електране као решења за проблем пољопривредног отпада прочитајте ОВДЕ.
Преузмите андроид апликацију.
