Вештачка интелигенција (Artificial Intelligence – AI), сигурно је један од највећих „изума” савременог доба. Својим постојањем и изузетно брзом применом изазвала је таласе полемика свуда у свету.
Србија од 2021. године има Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије и једна је од првих земаља у свету која има и развијену Стратегију за развој вештачке интелигенције.
О вештачкој интелигенцији и њеној примени, развоју и изучавању разговарали смо са др Браниславом Кисачанином, оснивачем Истраживачко-развојног института за вештачку интелигенцију Србије, чије седиште је у Новом Саду у НТП-у.
О томе како повезује постојање вештачке интелигенције и потребу да и Новак Ђоковић има тренера др Кисачанин објашњава у прилогу портала Војводина уживо:
У свету је полемика о вештачкој интелигенцији изузетно присутна, пре недељу дана власници водећих америчких технолошких корпорација, између осталих и директор компаније Тесла, Илон Маск, и извршни директор Мете, Марк Закерберг, састали су се са члановима америчког Конгреса и са њима разговарали о предлозима регулатива које би требало да се примене на вештачку интелигенцију (АИ).
”За нас је важно да постоји судија. Регулатор је потребан како бисмо били сигурни да компаније предузимају кораке у интересу безбедности шире јавности”, рекао је Маск, а пренео је Ројтерс.
Србија од марта месеца ове године има усвојене Етичке смернице за употребу и развој вештачке интелигенције.
Премијерка, Ана Брнабић недавно је изјавила да “Србија може да буде регионални лидер у развоју глобалних АИ решења”. С обзиром на то да је током јула месеца Србија постала део пројекта “Дигитална Европа” – пуноправни члан Европске уније у области дигиталних технологија, као и да смо приступили Центру за четврту индустријску револуцију Светског економског форума и да је током последњих неколико година приоритети Владе Србије улагање у ИТ, питали смо др Бранислава Кисачанина, да ли Србија може да се укључи у талас комерцијализације вештачке интелигенције.
Др Кисачанин: „Вештачка интелигенција вам је 99% математика. Да бисте разумели шта се ради, да бисте смисли нешто ново, у вештачкој интелигенцији, апсолутно, математика је нешто неопходно.“
„А, као што знате, Србија има тај неки математички кликер. Наши ђаци освајају сваке године медаље на међународним математичким олимпијадама, и олимпијадама из физике. Значи, имамо математички кликер и добро математичко образовање, тако да имамо јако добре предиспозиције за укључивање у тај талас комерциализације вештачке интелигенције. А о томе да вам дам пар детаља: 2021. године светско тржиште производа базираних на вештачкој интелигенцији било је око 340 милијарди долара. У то време смо ми оснивали Институт за вештачку интелигенцију и била је пројекција да ће светско тржиште производа базираних на вештачкој интелигенцији достићи 500 милијарди долара ту негде 2024.-25-те године. А то се десило већ 2022. године. И сад, само размислите, са тим нашим талентом, кад би смо ми узели 1% тог светског тржишта, то би било 5 милијарди долара годишње, прошле године, а то вам је као ИТ сектор и пољопривреда заједно“.
„Значи, имамо фантастичну прилику. И да вам искрено кажем, ја мислим да тај 1% није чак и много агресивно и много амбициозно. Мислим да када освојимо тај 1% можемо да пуцамо и на 2% и на 3%. Тако да јесте, имамо јако лепо прилику и зато смо и основали Институт за вештачку интелигенцију“, рекао је др Кисачанин.
Мастер програми на тему вештачке интелигенције у Србији су покренути, каже др Кисачанин. „Прошле године је кренула још једна група, тако да сада постоји укупно пет или шест мастер програма, рекао је др Кисачанин. Ти програми се спроводе између осталог и на ФТН и на ПМФ-у у Новом Саду, на Универзитету у Нишу, Крагујевцу и у Београду.
Менторски програми развијени за све, не само за студенте, већ и за докторе наука и свакога ко жели да унапреди своје знање. – Свако има пуно простора да напредује, истакао је др Кисачани. Та вештачка интелигенција толико брзо расте да је то нешто стварно јако тешко пратити. И сваку помоћ коју можемо да добијемо од наших струшњака који су професори у Америци, у Канади, по Европи, врло радо користимо“.
„Некада вам је било, не знам, откријете квантну механику тамо 20-тих година прошлог века, док је то стигло до некаквих производа као што су транзистори и друге ствари, то је прошло 30, 40 година сигурно. Са вештачком интелигенцијом, ево гледајте, ОпенАИ је направио тај chatGPT, то је објављено пре једно годину дана, ево га већ је активно у Мицрософтовом Бингу, значи мање од годину дана. Невероватно је колико се брзо дешава комерцијализација, од открића до прихода и комерцијализације прође мање од месец дана“, изјавио је др Кисачанин за Војводина уживо.
„Значи вештачка интелигенција није тамо неки терминатор, није нешто што ће доћи сутра, узети све што имамо, него је то заправо једна од алатки коју ми можемо да користимо да нам олакша живот“, закључио је др Кисачанин.
Портал Војводина уживо 17. октобра организује прву међународну конференцију на тему медија и вештачке интелигенције АИМедиа2023. Конференцију која за циљ има давање одговора на питања у вези са улогом и применом вештачке интелигенције у медијима отвориће министар информисања и телекомуникација др Михаило Јовановић, а говорници на два панела биће: проф. др Ђорђија Петкоски са Вортон универзитета у САД, Грег Беитцхман (Велика Британија) Блоомберг, др Дубравко Ћулибрк директор Развојног института за вештачку интелигенцију Србије Русмир Нефић Блоомберг Адриа, Игор Жежељ Адриа медиа груп, Бојан Бркић Еуронеwс Србија, Немања Старовић државни секретар у министарству одбране и Аница Дивац Цонтинентал аутомотив Сербиа. Више информација о конференцији можете пронаћи на ai-media2023.com
Oko 40.000 novih kvadratnih metara za naučno-tehnološke parkove u Srbiji
Преузмите андроид апликацију.
