Откривање нових укуса је саставни део путовања, а када се ради о Европи имамо срећу да су различити утицаји током историје донели и различите кулинарске традиције, те данас на нашем континенту имамо богату и разноврсну кухињу, више него било где другде на свету. Данас ћемо се фокусирати на десерте, те вам представаљамо неколико локација које љубитељи слаткиша не смеју заобићи на својим путовањима по Европи.
Pasteis de Belem, Лисабон
Ниједна посета Лисабону није комплетна без одласка у “фабрику” кремастих “натиња” (“паштел де ната”) у кварту Белем. У буквалном преводу “колачић од крема” – ово је омиљени португалски десерт око кога нема сукобљених мишљења. Одликује га једноставност – жути крем је “спакован” у лиснато тесто, и посут циметом. Натињу сви воле – неко много, неко још више.
Посластичарница уз реку Тежо у елитном делу Лисабона ради пуном паром још од 1837, колачићи базирани на тајном породичном рецепту излазе као на траци те су увек топли и чине савршен десерт за предах од шетње брдовитом престоницом Португала.
Истина, “натиња” се може купити у било којој посластичарници, пекари или супермаркету у Португалу, али доживљај није исти, јер у Белему уз слаткиш добијете и делић историје и традиције. Амбијент је музејски, јединствен, а кроз велики прозор можете видети и делић процеса производње најпознатијег португалског слаткиша.
Хафиз Мустафа, Истанбул
Иако нама Балканцима баклава не представља никакву егзотику, не треба пропустити пробати је приликом посете Истанбулу. Овом приликом препоручујемо баклаве из радионице Хафиз Мустафа, реномираног бренда посластичарница основаног у Истанбулу 1864. године.
Код Хафиз Мустафе асортиман турских слаткиша је широк, међутим баклава се посебно издваја. Танки слојеви теста, слатки сируп и ситно сецкани ораси стапају се у јединственој рапсодији укуса, а вешта припрема и висококвалитетни састојци додатно помажу да ужитак буде незабораван. Ту су и опције са пистаћима и друге иновације, те се из посластичарнице никад не излази празних руку.
Осим међу туристима, Хафиз Мустафа је вољен и од стране локалаца, а посета једној од ових продавница не значи само пробати слаткише, већ и уронити у јединствену традицију турске посластичарске уметности.
Cafe Central, Беч
Осим фамозне торте “сахер” постоји још један специјалитет који не смете пропустити у Бечу. У питању је нама Војвођанима врло добро позната – штрудла од јабуке. Легендарно место за дегустацију такозване “апфелструдел” у Бечу је историјски кафе Централ који се налази у срцу града, а откад се 1876. отворио представља омиљено место сусрета познатих писаца, уметника и других бечких интелектуалаца.
Штрудла је овде равна уметничком делу. Увек топла, састоји се из танких слојева прхког теста које обогаћеног зачињеним надевом од јабука. Служи се посута шећером у праху или са шлагом, а направљена је по традиционалном рецепту који гарантује аутентичан укус и високу позицију штрудле у аустријској кулинарској баштини.
Giolitti, Рим
Италија је право место за разумевање разлике између ђелата и сладоледа. Иако се ове две речи често сматрају синонимима, овде мислимо на италијански занатски сладолед који садржи мање масноће и мање ваздуха од “обичног” сладоледа а и мање је расхлађен.
Све ово доприноси да ђелато има јаче и јасније укусе, а најбоље место за тестирање је наравно било која посластичарница у Италији. Ипак, ако морамо да издвојимо једну, била би то посластичарница из 1900. године, Гиолитти у Риму, са својим јединственим ђелатом од риже!
Он се због своје кремасте текстуре са благим али богатим укусом сутлијаша издвојио међу десетинама других укуса у понуди ове посластичарнице.
Ангелина, Париз
Чувена чајџиница и посластичарница Ангелина је слатко срце Париза. Оригинално смештена у самом центру града, у првом арондисману, основана је 1903. године, али данас постоји на неколико локација, уључујући и једну у Њујорку. У Ангелину су на слаткише свраћали неки од најеминентнијих Парижана укљујући Марсела Пруста и Коко Шанел, док данас овде можете срести разне холивудске и друге звезде.
Позната је по својем елегантном ентеријеру и изванредним посластицама, али и по томе што нуди аутентично париско кафетеријско искуство. Међу осталим слаткишима од којих креће вода на уста издваја се Ангелинин “мон блан”.
Ова јединствена посластица састоји се од коре од беланаца, шлага, крема од кестена и украшена је кандираним кестенима. Деликатни укуси учинили су га веома траженим слаткишем, који уз препознатљиву густу топлу чоколаду представља омиљену креацију из Ангелинине кухиње.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
