Почетна > Живот и стил
Живот и стил

За орезивања винове лозе заслужан је магарац, жене се од вина брже напију него мушкарци и остале занимљивости о вину

Да ли сте се некад запитали колико заправо знате о вину? Већина љубитеља вина широм света не зна много о самом процесу прављења вина или зашто поједине врсте вина имају тако различит укус, већ само знају шта воле, а шта не.
Фото: Pixabay/Vinotecarium

Дегустација вина може помоћи код налажења одређеног вина чији укус вам прија. Онда када једном пронађе вино по свом укусу, већина људи је задовољна својим одабиром и престаје да проба нове врсте вина.

У вези с тим, сигурно нисте знали да постоји чак више од 400 различитих врста храстовине, које се користе за прављење буради и у којима се после чува вино, те да укус вина у многоме зависи од врсте храстовине од које је буре направљено.

Заправо, постоји мноштво занимљивих чињеница о вину које већина људи никада није чула. У наставку, навешћемо вам само неке, које осим што ће вам обогатити знање, могу бити и занимљива тема разговора, када следећи пут будете у друштву конзумирали вино.

Фото: Wikimediacommons/Kailuce96
Занимљиве чињенице о вину које нисте знали
1. Жене се брже напију од вина

Жене су обично мање толерантне на алкохол него мушкарци, али то нема никакве везе са њиховом тежином или висином. Ако жена и мушкарац исте грађе попију исту количину вина, жена ће и даље показивати већу концентрацију алкохола у крви. То је зато што жене имају већи садржај масти него мушкарци, а масти не апсорбују алкохол.

2. Здравице

Сигурно сте чули да је неко подигавши чашу наздравио уз речи „Уздравље, да си/сте ми живи и здрави!“ или краће „Живели!“, али да ли знате порекло овог обичаја?

Наиме, у античкој Грчкој је постојао обичај да домаћин за вечером отпије први гутљај вина, пре него што се јело послужи, како би уверио своје госте да вино није отровано. Одатле води порекло обичај подизања чаше у нечије здравље.

Наравно, ми данас овај обичај користимо из потпуно других разлога, а то је да пожелимо некоме добро здравље, а не да би ставили до знања да вино није отровано.

3. У свету данас постоји преко 10.000 врста грожђа од којих се праве различите врсте вина

Заправо, грожђе је најраспростарњенија врста воћа. Међутим, нису све сорте у комерцијалној употреби. Наиме, према неким изворима, за производњу вина се користи око 1500 сорти грожђа. Остало су сорте које су нестале или су пред нестанком, затим хибриди који још нису ушли у употребу или сорте у колекцијама универзитета и института широм света.

Фото: Pexels/Pixabay
4. Боја вина говори о његовом географском пореклу

Једна од ствари коју можете закључити гледајући у боју вина је регија и клима из које долази грожђе. Тамније нијансе вина, односно најтамније црвене и жуте долазе из топлије климе. Светлије боје долазе из хладније климе и лакша су и мање сочна.

5. Наранџасто вино

Вероватно сте чули за црно вино, бело вино и розе, али јесте ли свесни четврте категорије боја вина која се зове наранџасто вино? У случају вина, наранџа описује боју, а не укус. Наранџаста вина имају нијансу брескве или наранџе. Добијају се прерадом белог винског грожђа као да се праве црна вина; згњечено грожђе се оставља да се ферментира с љуском и семенкама неко време пре него што се настави процес производње вина.

6. Древни египатски краљеви су избегавали вино

Древни египатски краљеви избегавали су вино због његове наводне повезаности са крвљу. Они су веровали да се у вину налази крв оних који су изгубили битку против богова, због чега су сматрали да прекомерно конзумирање вина доводи до поремећаја чула.

7. Вино је најбоље чувати у подруму

Вино никако није добро чувати у кухињи, јер топлина које у кухињи има превише може наштетити квалитети вина. Такође, ни фрижидер није добро место за чување вина јер је превише хладан. Стога, најбоље је чувати вино на хладном и тамном месту негде у кући, односно подруму.

Фото: Pixabay/Photo Mix
8. САД су готово уништиле европске винограде

Године 1870. САД су, не знајући, пренеле филоксеру (опасну болест винове лозе) у Европу, што је практично уништило све европске винограде. Као последица, скоро сви европски виногради су морали бити поново посађени, лозним калемовима који су калемљени на америчку подлогу која је отпорна на филоксеру.

9. Поједине етикете за вино радили су најпознатији светски уметници

Године 1945, Chateau Mouton-Rothschild је почео са серијом уметничких етикета, унајмљујући сваке године другог уметника да изради јединствену етикету за ту бербу. Ти уметници су били и Шагал, Пикасо, Миро и Ворхол. 1993. етикета је била повучена из продаје и замењена празном етикетом, јер је била исувише контроверзна (стилизована гола млада жена на етикети вређала је политичку коректност).

10. За предности орезивања винове лозе заслужан је магарац

Да се квалитет грожђа повећава ако орежемо лозу открио је у IV веку бискуп од Турса. Његов магарац је, остављен без надзора, појео део винограда. Винова лоза је произвела квалитетније грожђе. После његове смрти, бискуп је назван Свети Мартин и постао је заштитник пијанаца.

Tragom karlovačkih vinarija, a u susret „Grožđebalu“: Pogledajte kako izgledaju neke od najpoznatijih karlovačkih vinarija (FOTO/VIDEO)

 

Преузмите андроид апликацију.