Поклон збирка Драгише Брашована налазила се у кући у којој је познати архитекта становао, у Страхињића бана у Београду. Пред крај живота Викторије Брашован, његове друге супруге, одређени комади намештаја, лични предмети и слике поклоњени су Галерији Матице српске.
Дела и предмети су стизали у периоду од 2020. до 2023. године, а након конзерваторских радова 136 дела је изложено од 1. јуна до 15. септембра у најстаријој српској галерији.
Збирка се састоји од дела ликовне уметности, стилског намештаја, примењене уметности, документарног материјала и личних предмета, истиче за наш портал Ивана Јањић, кустоскиња ГМС.
„Хтели смо да буде топао, приватни простор и да реконструишемо осећај Брашовановог ентеријера. Мислим да ће наше суграђане изненадити ова поклон збирка, јер ми знамо Драгишу Брашована као модерног архитекту, на основу Бановине, Радничког дома и Поште. Али, он има и пре тога много еклектицизма и налази инспирацију у прошлим временима. Иде у било које време- од Грчке, Рима, ренесансе, барока, средњег века. Он црпи из различитих стилских епоха делове и постаје аутентично брашованска, да тако кажем“- рекла је Јањић.
Један од интересантнијих предмета изложбе је посуда за послуживање сардине, која је богато украшена. Ова посуда је урађена у Бечу, у једног угледној радионици.
„Ситни предмети су код Брашована пажљиво бирани и ниједан предмет није изабран тек тако, он се заиста трудио да купује интересантне примерке и нешто што је уникатно. Он је куповао стари намештај, онда га је дотеривао и преправљао, играо се с њим“- каже кустоскиња.
Брашован је много путовао, а био је отворен за дружења и нова познанства. Његова кућа је константно била отворена и у њој су се окупљали уметници, архитекте, пријатељи. Три повезана салона у дорћолској вили били су место повезивања приватног и пословног.
„У збирци је декоративна кутија из Палеха у Русији, области која је позната по украсним кутијама у папир маше техници које су ручно осликаване темперама. Та област изродила је много иконописаца, а они су након револуције прешли на декоративно украшавање и најчешће су се ту налазили мотиви битака, што митских што средњевековних. Оне су јако прецизне и доста једноставне“- навела је Јањић.
Галерија Матице српске богатија је и за триптих у дуборезу иконе Светог Василија Великог, породичне славе Брашована. Поред ње се налази и слика Светог Саве, сликара Степана Колесникова, значајног руског уметника који је био веома поштован у Београду и престижне београдске породице имале су његову слику.
Ту је и посуда за пунч, у облику бундеве, са стакленом сипаћом кашиком, а користила се за забаве у салону.
Брашован је пројектовао БИГЗ, државну штампарију у Београду, бројне виле у Београду су сачуване, а такође је радио и реконструкцију тзв. Титових салона на Петроварадинској тврђави 1960. године.
„Хтели смо да нагласимо светлост, јер у поклон зборци има много свећњака, лампи и лустера. Он је очигледно поклањао велику пажњу игри светла, сенке. Ту су и бројна огледала. Не треба да га заборавимо јер свакодневно пролазимо поред његових објеката који би требало да се чувају за будућност. Ако знамо шта је вредно знаћемо да га сачувамо“- закључила је кустоскиња.
„Српска Кападокија“ почиње са радом сутра – Погледајте како теку припреме (ФОТО)
Преузмите андроид апликацију.
