Данас људи имају обичај да кажу за некога да је мангуп када је бунтовник, међутим 1886. године у Србији је ова реч имала сасвим другачије значење и чак се уопште није ни односила на људску врсту.
Наиме, закон са краја 19. века мангупима је називао стоку која “тумара којекуда”, када газде нигде нема. Ова одбегла стока илити мангупи нису били једнаки, међу њима је била подела по величини.
“Мангуп стока дели се на крупну, ситну и одојчад. Под крупном мангуп-стоком разуме се: во, крава, јуне, коњ, кобила, омица, магарац, мазга итд. Под ситном мангуп-стоком разуме се: вепар, крмача, ован, јарац, коза, самсов, кер, рт, чобански пас итд”, стоји у закону који је донет 5. априла 1886. године.
Овом одредбом предвиђена је и казна за несавесног газду мангупа о коме би онда бринула Општина.”Газда мангупа, ако се пронађе, дужан је платити не само штету и трошкове за ‘рану и чување мангупа, но и трошкове за обзнану у новинама и друге, ако би их било”, наведено је каква казна чека власника мангупа.
Према Вуковом речнику још једна реч која сада има симпатично значење такође је значила неку врсту одбегле стоке. Та реч је “битанга” а у Вуково време означавала је “кљусе које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије је”.
Objavljeni statistički podaci: Kog datuma je rođeno najviše ljudi, a kog najmanje?
Преузмите андроид апликацију.
