Симо Матавуљ (1852.-1908.) је био српски романописац, драмски писац и приповедач, представник епохе реализма у српској књижевности. Родио се 1852. године у трговачкој породици у Шибенику.
Био је почасни члан Матице српске у Новом Саду, председник Друштва књижевника и уметника Србије, члан Српске Краљевске академије наука и умјетности (САНУ) и председник Српског књижевног друштва.
Након што му је отац умро, мајка га је послала стрицу. После четири године напустио је манастир и отишао је у Задар где је завршио учитељску школу 1871. године. Прво је радио као учитељ у школама Далматинске загоре, а након тога, осам је година у Херцег Новом у Поморској школи радио као наставник италијанског језика.
1881. године отишао је у Црну Гору где је радио прво као наставник француског језика, а након тога и као надзорник основних школа и васпитач престолонаследника Данила.
Тада је започео и са својим књижевним радом који ће га прославити. Но, 1887. године отишао је из Црне Горе у Србију где се неће дуго задржати јер ће се поново вратити у Црну Гору. Тамо га овога пута неће срдачно дочекати.
1899. године одлучио је да се пресели у Београд. Био је председник српског књижевног друштва и члан Српске академије наука.
Матавуљ се у књижевности први пут јавља на Цетињу у службеним црногорским новинама са једном историјском причом, коју је написао поводом веридбе кнеза Петра Карађорђевића са кнегињом Зорком, а на подстицај и према казивању самога кнеза Николе. Затим је прешао на оригинално стварање и до смрти радио врло живо на приповеци и роману. Написао је око седамдесет приповедака и новела, махом објављених у засебним збиркама.
Његова најпознатија дела су приповетке: „Из Црне Горе и Приморја“, „Из приморског живота“, „Из беоиградског живота“, „Са Јадрана“, „немирне душе“, затим два романа: „Бакоња фра Брне“ и „Ускок“ те две драме: „На славу“ и „Завјет“.
У својим делима описивао је средине Далмације, Црне Горе и Београда, а она су се темељила на истинитости и објективности.
Славу и углед је постигао посебно с приповеткама из далматинског живота где се истиче „Бакоња фра Брне“.
Преузмите андроид апликацију.
