Данас је Светски дан здравља који се сваке године широм света обележава 7. априла под покровитељством Светске здравствене организације (СЗО).
Добре вести дошле су за све онколошке пацијенте у Србији- замрзавање репродуктивног материјала пре почетка лечења о трошку државе.
Мр сци др Мирјана Анђелић говори више о овом процесу и како оно може да охраби све младе који се боре са овом опаком болешћу.
Податак који је Институт „Батут” раније објавио, гласио је да је само у 2020. години 1.405 жена и мушкараца између 20 и 39 године добило рак. Поред дуге борбе са болешћу, неки од њих нису одустали ни од борбе за потомство.
Када неко млађи оболи од малигнитета, а нема потомство, онда мушкарци дају узорак сперме, пре почетка онколошког третмана. Сперматозоид се затим замрзава, а код жена процедура је таква се током овулације изваде јајне ћелије и такође се замрзу. Након операције, зрачења, хемиотерапије, од сачуваног репродуктивног материјал, могу да се праве ембриони који су здрави и може да се оствари потомство. Услов је да опште стање пацијента дозвољава, односно да је особа излечена – рекла је др Анђелић и додала:
– Ако се репродуктивни материјал не би замрзнуо, онда након зрачења или хемиотерапије био би оштећен. Тако да се репродуктивна способност јако смањи. Репродуктивне ћелије на неограничен период могу да буду замрзуте.
Како пацијенти реагују на овакву могућност и који су критеријуми које пацијент треба да испуњава, наша саговорница одговара.
– Пацијенти које је снашла малигна болест, имају најмање страха, то им је то једина светла тачка у целој причи. То им даје и наду током лечења, да имају чему да се надају када се све заврши. Што се тиче критеријумима које пацијент треба да испуњава, зависи од година и стања малигнитета и да ли пацијент већ има потомство. Код жене преко 40 година се не замрзава, из разлога зато што те јајне ћелије више нису квалитетне – истакла је докторка.
Овакав вид помоћи у лечењу је о трошку државе, а докторка говори да постоје пацијенти који дођу на преглед и први пут се упознају са овим процесом.
Наша суграђанка, двадестпетогодишња Марина Стевановић, једна је од оних које су у процесу лечења карцинома дојке искористиле ову погодност, а са нашим читаоцима поделила је своје искуство.
– Мислим да је ова тема веома битна када су у питању млади оболели од било ког типа карцинома. Добитком своје дијагнозе, срушио ми се свет, мислила сам да све оно о чему сам маштала неће бити могуће остварити. Баш из разлога јер нисмо довољно информисани. Не прича се довољно, не пише, ја прва нисам знала да тај програм постоји и да га фонд финансира. Када је моја докторка радиолог питала мене и мог дечка да ли знамо шта је програм онкоферилитета одсекле су нам се ноге, нисмо знали ни шта значи, ни у какав се то програм упуштамо. Мислила сам да је то само потврда да никада нећу бити родитељ. Онда нам је она полако објаснила и без размишљања сам пристала на тај процес – испричала је наша саговорница.
Она говори да је онколошка комисија упутила у Бетанију, где се цео процес обавља.
– То је потпуно безболан процес који је мени био веома значајан, знала сам да сам сигурна и да могу потпуно мирне главе да се препустим лечењу и да фокус буде само на томе, мом излечењу – рекла је Стевановић и додала:
– Цео процес је трајао две недеље, са целокупном терапијом и аспирацијом на крају. Свакодневно одлажење у Бетанију на терапију ми чак није ни тешко пао јер сам имала само један циљ. Након две недеље примања хормонске терапије замрзла сам јајне ћелије и мирно наставила даље.
Она наглашава да је постојао страх, али само онај од непознатог.
– Нисам знала како све функционише, фокус је био на томе да радим веома велику и битну ствар за како моју, тако и будућност мог партнера. Волела бих да се што више људи информише о овом програму јер значи много, значи будућност. Захваљујући мојој дивној докторки и целом тиму са Института за Онкологију Војводине ја данас газим сигурним кораком ка излечењу, мирне главе – речи су храбре Марине.
Grujičić: Izgradnja nove zgrade GAK Narodni front kreće sledeće godine
Преузмите андроид апликацију.
