У Црној Гори се данас одржава други круг председничких избора у коме се надмећу актуелни шеф црногорске државе и кандидат ДПС за још један мандат Мило Ђукановић и кандидат Покрета Европа сад (ПЕС) Јаков Милатовић.
Ђукановић је у првом изборном кругу освојио 119.673 гласова (35,37 одсто), а Јаков Милатовић 97.858 гласова (28,92 одсто) гласова бирача који су изашли на изборе. Излазност је била 64,06 одсто.
Право гласа у другом кругу избора за председника Црне Горе има исти број бирача уписан у бирачки списак, који је закључен 8. марта уочи првог изборног круга – 542.154 грађана.
Мандат председника је пет година.
Опредељењем између два кандидата грађани ће бирати између прошлости, садашњости и будућности. Ако победи, Ђукановићу ће ово бити трећи мандат на позицији председника Црне Горе.
Кампања уочи другог изборног круга протиче у нешто оштријем тону у односу на ону уочи првог круга, али за разлику од претходне у овој инцидената нема.
Ђукановић (61) је од изборне ноћи након првог изборног круга „апсолутно убеђен“ у своју победу, сматра да му нико није раван, а грађанима је обећао бољи стандард на реалним основама, очување грађанске државе и чланство у ЕУ у наредних пет година.
Добар део Ђукановићевих обраћања у кампањи био је посвећен Србији, њеном наводном утицају на све што се догађа у Црној Гори с циљем да је дестабилизује, ширењу тзв. „српског света“ и покушајима, како је казао, да влада земљама региона – Црном Гором, БиХ, Северном Македонијом и тзв. Косовом.
Сматра да је међународна заједница благонаклона према званичном Београду, посебно у дијалогу са Приштином. Рекао је и да Србија не би могла да поднесе улазак Црне Горе у Европску унију.
Свог противкандидата је окарактерисао као кандидата друге државе, односно Србије и Српске православне цркве.
Кандидатуру Ђукановића су подржале странке, традиционални партнери његовог ДПС – СДП, ЛП, чланови Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић, као група интелектуалаца из региона међу којима су Соња Бисерко, Ненад Чанак, Давор Ђенеро, Вељко Булајић…
Милатовић (36), кандидат ПЕС-а, је као и Ђукановић економиста, био је министар економског развоја у влади Здравка Кривокапића, када је и почео да се бави политиком, после 30. августа 2020. године, након победе коалиције странака на власти у Црној Гори и одласка Ђукановићевог ДПС први пут у опозицију.
У изборној ноћи након првог изборног круга рекао је да су председнички избори прекретница и да ће у другом кругу Ђукановића послати у политичку пензију.
Грађане је у кампањи питао „да ли желе још пет Милових година“. Обећао им је излазак из мрака Ђукановићевог режима, обрачун са криминалом и корупцијом и просперитет Црне Горе.
Док Ђукановић у другом кругу типује на гласове из дијаспоре, Милатовић је у отвореном писму дијаспори поручио да тревба да гласају, али да притом имају на уму разлоге који су их током Ђукановићеве власти, као и њега у једном тренутку, приморали да напустили Црну Гору.
За разлику од Ђукановића са Србијом жели да развија најбоље суседске односе. Отворено подржава иницијативу Отворени Балкан, ако ће, каже, она да омогући да пруга Београд-Бар, којом његови родитељи често иду у посету родбини, буде функционисала без вишеатних застоја у Бијелом Пољу и Пријепољу. На помен тзв. „српског света“ се ишчуђава и пита: „Какав црни ;српски свет“. О томе, каже, причају људи попут Ђукановића који нису изашли из из 90-тих година 20. века.
За њега су, истиче, ови избори више од председничких – то је, каже, референдум за напред или назад.
Уверен је у улазак Црне Горе у ЕУ у наредних пет година мандата, али на челу са њим, а не Ђукановићем.
Милатовића су подржале све странке победничке коалиције из августа 2020.:Демократски фронт, Демократе, Права, као и Уједињена Црна Гора и коалиција Црно на бијело коју чине странке окупљене око ГП Ура.
Ђукановићев пораз у недељу значио би коначан крај ДПС, који је на челу са њим владао у континуитету дуже од три деценије, јер након пораза на парламентарним изборима 2020., ова странка је поражена и у 20 од 25 црногорских градова и општина на октобарским локалним изборима.
Ђукановић је на власт дошао 1989. године на крилима тзв. Антибирократске револуције и српског национализма који је предводио Слободан Милошевић, чији је потом био један од најпоузданијих сарадника.
Аналитичари у региону у великом броју сматрају, да ће се одласком Ђукановића отворити пут ка бржем приближавању Црне Горе ка чланству у ЕУ, пошто је тренутно заустављен и блокиран управо због потеза које је повлачио актуелни шеф државе.
Сматрају и да од 2. априла у Црној Гори отпочиње пост-Ђукановићевска ера.
Преузмите андроид апликацију.
