Чини се да језик који учимо док одрастамо оставља трајни, биолошки отисак у нашем мозгу, открили су научници.
Особе чији је матерњи језик немачки и арапски имају различиту снагу везе у одређеним деловима језичког круга мозга, истакли су истраживачи 19. фебруара у студији Неуроимиџ, наговештавајући да когнитивни захтеви нашег матерњег језика физички обликују мозак, пренео је Сајанс њуз.
Нова студија, заснована на скенирању скоро 100 мозгова људи, једна је од првих у којој су научници идентификовали ове врсте структурних разлика у ожичењу код велике групе одраслих особа, које говоре један језик.
„Специфичне потешкоће (сваког језика) остављају различите трагове у мозгу“, каже неуронаучник Алфред Анвандер са Института Макс Планк за људске когнитивне науке и науке о мозгу у Лајпцигу, у Немачкој.
Према његовим речима, нисмо исти ако научимо да говоримо одређени језик.
Сваки језик изражава се уз помоћ различитих трикова, неки користе богате системе суфикса и префикса да би изградили „огромне, густе речи“.
Други распоређују речи унутар фраза да би створиле значење.
Наш мозак обрађује ове трикове у сазвежђу можданих региона повезаних белом материјом.
Ово ткиво усмерава дугачке нервне ћелије налик на кабл из једног дела мозга у други и убрзава комуникацију између њих.
Повезивање региона мозга на овај начин је део мустре на основу које учимо: што чешће користимо везу, она постаје робуснија.
Различити делови језичког кола мозга обављају различите послове.
Али док је велика структура овог кола универзална, сваки језик има „своје потешкоће“, што може резултирати различитим мрежама беле материје, каже Анвандер.
Још увек се не зна да ли мењање беле материје када је реч о језику утиче на још нешто поред њега, каже Анвандер.
Али барем у оквиру језичког круга, нови резултати наговештавају да су наши матерњи језици много више од речи са којима смо одрастали – они су буквално део нас.
Ishrana za žene u najboljim godinama: Saveti za mršavljenje posle četrdesete
Преузмите андроид апликацију.
