Јавни превоз у Новом Саду је одувек био више потреба него луксуз. Непрекидно ширење града и сталан пораст броја становника условили су појаву јавног превоза у граду, а Нови Сад је одувек могао да се похвали да има један од најбоље организованих система транспорта путника у градском и приградском саобраћају у држави.
Када су се на новосадским улицама 1845. године појавили фијакери, на новосадском Тргу слободе је направљено њихово стајалиште.
У другој половини 19. века, све веће ширење града условило је и потребу да се уреди превоз грађана у Новом Саду. С тим у вези, новосадски Магистрат је 1884. године добио надлежност за издавање дозвола за јавни превоз путника у Новом Саду. Посебним прописима уређен је изглед кола, радно време, као и ценовник.
У то време, превоз се осим једнозапрежним и двозапрежним кочијама одвијао и омнибусима (великим кочијама, намењеним за превоз шест или више путника).
Град Нови Сад се одувек трудио да издаје све дозволе потребне за јавни превоз путника, како би олакшали живот у граду. Међутим, када су се на улицама светских градова појавили електрични трамваји, наклоност градских званичника почела је да нагиње на страну овог, тада модерног превозног средства.
Градски Магистрат је већ 1908. године закључио уговор са „Деоничарским друштвом за електрична саобраћајна предузећа“ о успостављању трамвајског саобраћаја у Новом Саду.
Електрични трамваји на новосадским улицама појавили су се 30. септембра 1911. године, када су заменили омнибусе које су вукли коњи.
Када је први трамвај пројурио њиховим градом многи Новосађани у чуду су гледали кола жуте боје, а мештани околних места често су свраћали до града тек да би се у њима провозали.
У архивама града остаће записано да су поједини грађани чак тражили да се трамвај укине, јер је био превише брз за тадашње прилике (брзина се у зависности од деонице кретала између 12 и 25 km/h), па су врло често страдале гуске, а једном приликом настрадао је и локални продавац новина. Упркос свему, трамвај је опстао на новосадским улицама.
Па ипак, иако су у више наврата набављана трамвајска кола, некад нова, некад половна, трамвајски саобраћај је већ око 1929. године постао у великој мери нефункционалан и нерентабилан. Томе је у значајној мери допринела и чињеница да се Нови Сад између два светска рата дуплирао и по броју становника и по површини, али и прескупо одржавање трамвајске мреже.
Тада на сцену ступају аутобуси, чијим увођењем у јавни превоз су градске власти покушале да реше проблем превоза путника у граду, али и у приградским насељима.
Прва аутобуска линија у Новом Саду отворена је 1931. године између Аеродрома „Јован Југовић“, који се налазио на Детелинари и Рокове цркве у Петроварадину.
Увидевши предност аутобуса над трамвајем, које се огледало у јефтинијем одржавању путне инфраструктуре и јефтиној нафти, градске власти су одлучиле да фаворизују аутобусе у јавном превозу Новосађана. С тим у вези, уведене су нове аутобуске линије које су обухватале и приградски саобраћај.
Шестог маја 1958. године, новосадски трамваји су одвезли своју последњу вожњу. Данас се у кругу новосадског Јавног градског саобраћајног предузећа налази последњи трамвај, неми сведок једног прошлог времена.
Од тада до данашњих дана плави аутобуси Јавног градског саобраћајног предузећа „Нови Сад“ постали су незаменљив вид превоза Новосађана.
Сада су већ постали легендарни Волво аутобуси, који су се на новосадским улицама појавили за првомајске 1969. године.
Ови аутобуси су од 1974. године у Нови Сад стизали као шасије, а у некадашњем новосадском предузећу „Аутокаросерија“ (касније Необус) је постављана каросерија и вршени остали послови опремања возила за потребе ЈГСП „Нови Сад“.
На питање чиме се возе, Новосађани би уместо да кажу аутобусом, одговорили „Плавим Волвом“. Ови аутобуси су били веома издржљиви, па су се читаве генерације Новосађана њима возиле.
У међувремену је возни парк ЈГСП „Нови Сад“ унапређен, па се грађани Новог Сада данас, између осталих, превозе и плавим Мерцедесима. Тако данас новосађани могу да кажу да се, рецимо до посла, возе плавом ‘мечком’. Директорски, нема шта!
А што се тиче трамваја, увек романтичарски расположени Новосађани су у више наврата покретали различите иницијативе и радили студије оправданости зарад поновног увођења овог вида превоза у Новом Саду, али у тренутку писања овог текста још није дошло до конкретне реализације. Било како било, сигурни смо да би њихова поновна појава на улицама Новог Сада изазвала једнаку знатижељу и атракцију као и пре више од сто година.
Било како било, јавни превоз у Новом Саду је прешао далек пут од коњских запрега до модерних аутобуса.
Ko koordinira i kontroliše „plave autobuse“ – kako izgleda posao dispečera u JGSP „Novi Sad“ (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
