Када се каже Мексико, прве асоцијације поред текиле, маријачија и чилија, свакако јесу цивилизације које су оставиле снажне темеље на овој територији.
Ову централноамеричку државу некада су насељавале многобројне културе. Па тако се данас можете сусрести са многим оставштинама попут, пирамида, терена, предмета, који јасно доказују да су баш на тим територијама живели и радили Толтеци, Олмеци, Мешике и други мезоамеричи народи.
Сваки од ових народа су долазили и одлазили, насељавали територије тражећи за себе најповољније услове за живот. Оснивали су своје градове-државе који су се међусобно бориле за политичку превласт. У свим тим превирањима, борбама издвојају се Мешике, или нама познатији под називом Астеци.
У почетку су Мешике водиле миран живот. Међутим, касније су све више и више почеле да се сукобљавају са суседима, а као један од разлога изазивања ових сукоба наводи се прилично распрострањен обичај. Наиме младе Мешике тј. Астеци су прикрадајући се у друга племена, крали њихове жене. Ово је изазвало велику побуну и довело до тога да Мешике буду у први мах поражене.
Међутим, њихова јачина и спремност даљег напретка ускоро је дошла на сцену.
Астеци су у 12. веку успели да завладају не само Мексичком долином, већ целим централним делом Мексика од једне до друге обале. Сматра се да је до тога дошло захваљујући њиховим ратничким вештинама, те су тако лако нападали друга племена и заузимали њихове територије.
Није ни чудо што су управо уз помоћ умећа ратовања, заузимања територија и наметања другим племенима, за мање од два века успели да изграде моћно царство. Дотадашње племенско уређење су за мање од века успели да замене и претворе га у сложенију друштвену структуру.
Иако су изузетно поштовали аутономију територија које су биле под њиховом контролом, вешто су управљали њима, намећући обавезе као што су плаћање пореза и присвајање војника за потребе свог ратовања.
Бројчано увећани, успели су у потпуности да успоставе како цивилно, тако и војно уређење, те је до тада њихово мочварно село 1325.године прерасло у велики град Теночтитлан, чије остатке и данас можете видети на главном тргу Мексико ситија.
Овај астечки град бројао је безмало 200 хиљада становника. Теночтитлан је био изузетно урбан град у то време, прожет фантастичним баштама, испреплетан каналима и улицама. Те нимало не чуди што је управо овај град изабран за астечку престоницу.
У оваквом једном великом друштвеном уређењу велике привилегије уживали су племићи, али и свештенство. Средњи слој чиниле су занатлије, док су трговци луксузном робом, путујући ван граница државе коришћени као владареви шпијуни. Велики део становништва су чинили „заслужни“ који су се на основу родбинских и обредних веза окупљали у веће групе. Сеоски радници су се налазили на нижој друштвеној лествици док су најнижи слој чинили робови.
Жртвовање као част
Нама сада незамисливо, али Астеци су изузетан акценат давали жртвовању у част богова. Како се наводи, те 1450.године суша и глад су задесиле Астеке. Цар астечког царства, Монтезума први се, не знајући шта да ради, посаветовао да свештеницима који су дошли до закључка да и богове треба нахранити како би се решио проблем глади у астечком царству. Решење су видели у жртвовању.
Тражећи срца, како би нахранили богове и тако решили проблем глади у свом царству настали су тзв. цветни ратови. Иако у свом називу постоји јеч „ратови“ то су заправо били обреди у којима су се најпре борили најбољи ратници из неколико држава, како би дошли до заробљеника који ће својим срцем нахранити богове.
Заробљени ратник бивао је директно жртвован сунцу и заправо према астечким обредима, умирао је најчаснијом смрћу. Нама сада незамисливо, али у то време је жртвовање била изузетна част.
Можда из ове перспективе звучи нестварно, али засигурно да је астечка цивилизација уградила снажне темеље на територији данашњег Мексика, оставивши за собом бројне архитектонске и друге знаменитости, попут пирамида, система канала, плутајућих пијаца и несвакидашњих чинампи тј.површина плодног обрадивог земљишта за узгој усева на плитким језерским коритима. Оставили су темеље на којима данас лежи и расте један од најпосећенијих мегалополиса, Мексико сити.
Преузмите андроид апликацију.
