Кад је Џејн Хокс одлучила да неће имати децу, није очекивала да ће је због тога осуђивати, нарочито блиски пријатељи.
„Бити без деце дефинитивно није био мој план кад сам била млађа. Сви моји пријатељи сањали су о браку и рађању деце. Али кад сам отишла на студије, отворио ми се свет с могућностима. Провела сам време у Аустралији и Италији – једно време сам и подучавала децу. Почела сам да увиђам да породични живот није за мене“, каже 47-годишња травел блогерка.
У касним 20-има поверила се пријатељици да не жели децу. Она јој је одговорила да неће моћи више с њом да разговара ако не постане мајка. И тако је и било. Џејн се удала, али није било знакова да ће проширитипородицу. Пријатељица се због тога од ње све више удаљавала, док на крају није прекинула све контакте.
„Годинама сам се трудила да останемо у контакту, али она се једноставно престала јављати. Напустила ме јер нисам имала децу. Наравно, била сам тужна јер сам је познавала од детињства и волела сам њено двоје деце. Али поштујем њену одлуку и волела бих да је и она поштовала моју“, истиче.
Џејн није усамљена. Број жена које немају децу, својом вољом или не, расте. Број рођених у Француској је пао на најнижи ниво од Другог светског рата. Стопа наталитета у Шпанији такође је пала на историјско најнижи ниво 2021. године.
Шта стоји иза ове тихе културне промене?
Стручњаци кажу да смо, готово несвесни тога, створили друштво у којем су препреке рађању деце све веће. То су, примера ради, трошкови подизања деце, смањење стопа плодности и чињеница да је друштвено прихватљивије немати дете. У исто време, жене које немају децу више нису толико стигматизоване у друштву.
Једнако тако, више жена је укључено на тржиште рада па многе бирају каријеру умјесто деце. Друге једноставно не пронађу правог партнера док су још плодне. А неки се једноставно не могу суочити са страхом од рађања детета у све претрпанијем и загађенијем свету.
„И супруг и ја имамо послове у којима уживамо и волимо путовати светом. Изградили смо кућу с четири спаваће собе од нуле и врло смо срећни. Ипак, неки кад нас погледају виде само оно што нам недостаје: децу“, поручује Џејн, која ужива у слободи и признаје да никад није осећала чежњу да постане мајка.
Аманда Стивенс (49) такође је срећна без деце. Иако је пре неколико година њена одлучност била пољуљана након што је видела мајку са девојчицом, брзо је схватила да је ипак донела добру одлуку.
„Мало се осећам кривом кад ме људи питају што сам радила преко викенда, а ја им одговорим да сам уређивала врт или била на фином ручку. Људи мојих година иду на дечије рођендане или утакмице“, каже.
Аманда с пет година млађим партнером живи у кући с великим вртом. Празнике проводе изван земље и тврде да им то одговара.
„Никад нисам желела да будем мајка. Рекла сам то својој мами са 16 година. Плакала је и уверавала ме да ћу се предомислити. Али нисам. Случајно сам два пута затрудњела и оба пута сам побацила. У тим ситуацијама осетила сам огромно олакшање. Ни за чим не жалим. Живот је добар“.
Преузмите андроид апликацију.
