Последњих година, здрава исхрана је све више у фокусу младих и одраслих. Да бисмо знали која је храна добра, а која лоша, кључно је разумети одакле долази. Лошом храном се сматра храна са мало или без нутритивне вредности. Нездрава храна повећава ризик од гојазности, дијабетеса и срчаних болести.
Пре свега, слатка пића се сматрају опасном храном. Ако их особа свакодневно конзумира, потребно је постепено смањивати њихов унос. Газирана и слатка пића требало би да заузимају минимално учешће у нашим јеловницима.
На другом месту су транс масти. Трансмасне киселине настају као нуспроизвод делимичне хидрогенизације биљних уља и током дужег загревања биљног уља на вишим температурама.
Имају бројне негативне ефекте на метаболизам, посебно у развоју атеросклерозе и кардиоваскуларних болести. Примери намирница које садрже транс масти су маргарин, пецива, хамбургери и помфрит.
Следе рафинисани и додати шећери, који изазивају гојазност и присутни су у слаткишима, кукурузном и јаворовом сирупу итд.
Иако сви људи могу имати користи од смањења уноса шећера, особе са дијабетесом, високим крвним притиском и породичном историјом срчаних обољења треба да обрате посебну пажњу.
Засићене масти такође треба избегавати јер њихов прекомерни унос може повећати ниво ЛДЛ или штетног холестерола. Монатријум глутамат, један од најраспрострањенијих адитива за храну, или појачивача укуса, такође је нездрав.
И на крају, рибе са високим садржајем живе, као што су туна и сабљарка, такође се сматрају опасним по здравље.
Преузмите андроид апликацију.
