Он спречава особу да оствари своје потенцијале, па чак и да одржи позиције које је стекла. Неко се плаши да ће изгубити слободно време или да ће га пријатељи сад другачије доживљавати.
Много је фактора који утичу на то да будемо успешни или неуспешни у животу, или бар у послу којим се бавимо. Међу њима је и страх од успеха, који спречава велики број људи да оствари своје потенцијале, па чак и да одржe позиције које су стекли.
Иако раде све како треба, чини им се да нешто недостаје како би испунили неку замисао до краја, као да на путу остварења несвесно подривају сами себе.
У основи страха од успеха лежи забринутост да када достигнемо оно што смо замислили, више нећемо бити у стању да то одржимо. Неко стрепи од промене која се може десити као последица успеха, и може утицати на неке друге ствари које вреднујемо у животу.
Цена напредовања
Мисао да ћемо цену успеха у једној области платити нечим другим је онеспокојавајућа у тој мери да може да нас онеспособи да будемо продуктивни у наставку испуњавања наше визије. На пример, неко се плаши да ће изгубити слободно време или да ће га пријатељи сад другачије доживљавати, јер је одскочио из друштвене средине.
Некима је лако да увиде страх од успеха, па тиме ће се лакше и изборити с њим, док се код других то манифестује несвесно и онда особа може кривити околности, налазити оправдање у томе да су се времена променила, да се сада траже друге вредности или да је нормално да после успеха дође до застоја.
Што дуже особа стагнира почиње да сумња у своје способности и губи самопоуздање, што онда производи друге проблеме, а да се особа није ухватила у коштац с правим узроком свог стања.
Важно је препознати ову врсту страха. Обично почиње одлагањем обавеза, било да је у питању почетак или завршетак неке активности, а крајњи резултат може бити пропуштена прилика или лош резултат. Затим се избегавају ситуације у којима се добија награда или похвала, односно избегава се да се буде у центру пажње.
Појављује се перфекционизам који блокира особу да се упусти у неки задатак или да га изведе до краја јер није савршено урађен, док се не дође до потпуног одустајања од било које активности, задатка или пројекта.
Самосаботирање и самодеструкција су екстремнији показатељи овог страха. На пример, упркос потреби да управљамо својим временом, пропуштамо да направимо временски план активности кога ћемо се придржавати, или омаловажавамо сами себе унутрашњим говором, док су примери самодеструктивног понашања преједање, алкохолизам, коцкање или ризично сексуално понашање.
Узроке наведених понашања можемо тражити у лошим искуствима из детињства, када нисмо награђени или смо били спутавани у нашим напорима. Затим у лошој процени осећања која прате успех, јер је узбуђење које се доживљава слично анксиозности и нервози, а особа то не жели да осети.
Особа може да стрепи и од реакције околине, нарочито ако је успех у супротности с очекиваним нормама, или ако је се плаши критика, па може да дође и до некакве аутоцензуре, из жеље да се допадне свима, што сигурно не води ка успеху.
Ту су и негативна предубеђења, као и негативно искуство које је пратило претходне успешно реализоване задатке или активности.
Интровертни склоп личности може спречавати особу да успе јер јој није природно да буде у центру пажње. Такође, ментална стања као што су посттрауматски стресни поремећај или општа анксиозност могу спречавати особу да оствари своје замисли.
На срећу, овај страх је могуће превазићи. Неопходно је да обратимо пажњу на то како се односимо сами према себи, односно како разговарамо са собом. На пример, да ли сами себе ниподаштавамо?
Без претеране строгости
Решење је и да се анализира ситуација у којој се испољавају неприлагођена понашања која нас одвлаче од успеха. За то нам може послужити дневник, у коме ћемо записивати наша запажања о сопственом понашању.
Ако смо дефинисали неке циљеве, а не испуњавамо их, биће нам лакше да анализирамо зашто се то дешава, јер ћемо наћи неке константе у ометајућем размишљању и понашању.
Помаже и когнитивно бихејвиорална терапија. Идентификација негативног говора или самоомаловажавања треба да буде замењена уверењем да вредимо и да смо биће које има право на успех. Визуелизација позитивних исхода често помаже, као и благост према себи уместо претеране строгости.
А с обзиром на то да је свако од нас имао тренутке успеха, лепо је подсетити се тога и увидети да ако смо макар једном били успешни, зашто то не бисмо поновили.
Преузмите андроид апликацију.
