Већина аналитичара сматра да је криза неизбежна са обе стране Антлантика, али је, ипак, оптимистично то што већина њих сматра да ће криза бити средње јачине, објављено је у новом броју часописа Макроекономске анализе и трендови.
У тексту под називом „Да ли је 2023. година рецесије?“, аутори Миладин Ковачевић и Катарина Станчић наводе да је у првим данима јануара 2023. године Блумберг објавио опсежан преглед у којем су глобалне
финансијске и банкарске групације и макро-страгегисти са Вол Стрита дали своје прогнозе кретања у години пред нама.
БНП Парибас, Цити, ЈПМорган, Голдман Саћс, Морган Станлеy, УБС и многи други изнели су своје виђење о перспективама раста, инфлацији, монетарној политици и дуго најављиваној рецесији.
Поново отварање Кине очекује се након првог квартала 2023, а њен значајнији раст тек крајем године.
Рецесија ће се највише осетити у Европи, где су приходи становништва еродирани високим ценама енергената и инфлацијом, а индустрисјки сектор је већ у контракцији, нарочито гране које су енергетски интензивне (производња хемикалија и производња основних метала).
Америка ће најмање осетити рецесију, будући да је највећи шок
после иницијалних инфлаторних удара подизања каматних стопа већ прошао, сматрају аналитичари.
Монетарно „стезање“ би требало да буде доста блаже, инфлација се смирује, а тржиште рада “хлади”, будући да је јаз између постпандемјске (прекомерне) тражње и (ограничене) понуде сведен на минимум.
Истовремено, присутна је и нормализација у ланцима снабдевања. Међу растућим економијама издвајају се Бразил, Чиле, Колумбија, док су европске економије у најтежем положају због непосредне близине ратних дешавања на континенту и зависности од енергената и робе из Русије и Украјине.
Од октобра 2022. када је ММФ објавио прогнозу глобалног раста од 2,7 одсто у 2023. години, глобална економска ситуација се знатно погоршала.
На основу најновијих расположивих индикатора, глобални раст у 2023. могао би бити два одсто у оптимистичном сценарију (после 3,2 одсто у 2022), а још нижи ако се из рачунице искључи Кина, која би једина могла имати раст већи од четири одсто.
Очекиван раст у САД износи око један одсто (после 1,6 одсто у 2022. години), а Еврозону у најбољем случају симболичан раст од 0,2 одсто, мада је већа вероватноћа да ће бити у контракцији од око -0,5 одсто. У групи растућих економија очекује се раст од 2,9 одсто, односно 1,8 одсто ако се из рачунице искључи Кина.
Мишљења су подељена, па тако УБС (Унион Банк оф Сwитзерланд) песимистично истиче да ће 2023. година бити „година историјски ниског раста“, најнижег од 1993. (искључујући Ковид-19 пандемију и СФК из 2009), и да ће 13 од 32 развијене економије искусити контракцију у трајању од најмање два квартала.
УниЦредит, с друге стране, процењује глобални раст у 2023. од 1,8 одсто и дефинише га као „техничку рецесију средње јачине“. И поред суморних прогноза економског раста, вечина аналитичара надолазећу рецесију дефинише пре као успоравање, него као свеобухватну снажну кризу.
Многи ометајући фактори из 2022. највероватније ће се у потпуности „вратити у нормалу“. Иако се очекује генерално лоша година, њена друга половина би требало да донесе почетак опоравка за ЕУ и САД, када ће напори Феда и ЕЦБ добити позитивну потврду у виду коначне стабилизације цена и опоравка реалних прихода.
Нешто солиднији и стабилнији раст може се очекивати тек 2024. рецесија.
Агресивна рестриктивна монетарна политика Фед-а , који је чак седам пута у 2022. подизао каматне стопе до нивоа од 4,5 одсто, најснажнији је окидач за појаву рецесије у 2023. години. Наиме, високе каматне стопе повећавају цену кредита неопходних за инвестиције, чиме се смањују агрегатна тражња и раст.
Долар јача и тиме угрожава остатак света, нарочито економије које су задужене у тој валути. Тренутно не постоје показатељи који би потврдили улазак Америје у рецесију.
Напротив, после најјачих инфлаторних удара у 2022. и иницијалног раста каматних стопа, стиче се утисак да је кризни моментум прошао. Болне последице Федових монетарних рестрикција одразиле су се већ у првој половини године када је талас отпуштања захватио поједине сегменте америчке економије (аутомобилску индустрију, агенције за трговину некретнинама, ланце електронске трговине), због повећаних трошкова пословања и високе инфлације.
У 2023. години раст америчке економије биће успорен на око један одсто, али контракција се за сада не очекује. У Европи је ситуација комплекснија – констелација негативних дешавања: енергетски шок у тандему са високом инфлацијом и последицама пандемије Цовид-19, као и близина ратних сукоба уз истовремно високу зависност од украјинских и руских енергената и производа, представљају „перфецт сторм“ ситуацију.
Међутим, захваљујући благој зими, обезбеђеним залихама гаса и уштедама домаћинстава која су ове зиме трошила за 20-25 одсто мање енергије него уобичајено, ни у Еврозони криза не би требало да ескалира у јачој мери.
Већи проблем ће бити период опоравка, будући да су многи бизниси демотивисани да запошљавају и инвестирају, због високе цене гаса, неповољних кредитних услова и опште неизвесности.
У Еврозони је раст у трећем у односу други квартал износио 0,3 одсто, а у односу на исти квартал претходне године 2,3 одсто. Инфлација је у новембру 2022. била 10,1 одсто, а према флеш процени у децембру 9,2 одсто.
ЕЦБ је у 2022. четири пута подизала каматне стопе, које су у децембру 2022. достигле 2,5 одсто. Директорка ММФ-а Кристалина Георгиева је изјавила да ће трећина земаља света бити у рецесији 2023. године и чак половина земаља ЕУ.
Очекује се да Италија и Немачка буду погођене јаче од осталих земаља, будући да су више зависне од руских енергената, док Француска и Шпанија имају више диверзификоване изворе енергетског снабдевања и заступљенији услужни сектор, због чега ће лакше проћи кроз наредни период.
Немачка ће у 2023, према процени Бундесбанке, имати контракцију од око -0,5 одсто у 2023. после раста од 1,8 одсто у 2022, али већ у другој половини године очекује се опоравак базиран на сузбијеној инфлацији, расту екстерне тражње и смањеним притисцима на страни енергената.
У 2024. очекује се раст од 1,7 одсто. Енергетски интезивне индустрије у Немачкој бележе пад од -12,9 одсто у новембру 2022. у односу на исти месец претходне године.
Европска индустрија биће највећа жртва сукоба у Украјини, енергетске кризе и инфлације.
Mali: Sa 4,4 milijarde evra prošla godina rekordna po nivou stranih direktnih investicija
Преузмите андроид апликацију.
