Петар II Петровић Његош је у свом капиталном делу „Горски вијенац“ прожео читаву историју Црне Горе, опевао је све најважније догађаје од времена Немањића до 18. века.
У 2819 стихова осликао је свакодневни црногорски живот, обичаје, веровања, схватања и приказао однос са суседним народима, Турцима и Млечанима.
Главна тема која се прожима кроз текст је истребљење потурица са краја 17. и почетка 18. века. Потурице су Црногорци који су због новца или због претње прешли на Ислам и примили обичаје и понашање Турака те су после ударили на своју браћу по крви. У суштини потурице су биле болна рана Црне Горе и Црногораца.
Његош је у свом делу користио десетерачки стих народне песме, а јасност његовог стила писања најбоље се види у сликовитом језику који користи. Дело је писано у облику драме, и састоји се из три дела, односно три историјска догађаја:
1. Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену
2. Скупштина уочи о Маломе Госпођину дне на Цетињу, под видом да мире неке главе
3. Бадње вече
Кроз сва три дела прожета је мисао о пропасти и угрожености једине слободне српске земље Црне Горе, о проблему са потурицама и покушаја договора на скупштинама како да реше тај проблем.
Мноштвом цитата и изрека, који су били оштри и бритки као сабља, Његош је најбоље описао стање у Црној Гори и проблеме Срба. Мудрим изрекама које су записане пре скоро 200 година, свакако је заслужио епитет једног од највећих умова српског народа.
Владика Његош, уз сву бригу за свој српски народ и начин на који се и представљао и како је живео, спада у ред највећих српских писаца и мислилаца.
Петра II Петровића Његоша и српски народ у Црној гори најбоље описују стихови једне етно песме под називом „Ој јунаштва свијетла зоро“:
Ој, јунаштва свијетла зоро, мајко наша Црна Горо,
једина си за слободу ти остала српском роду,
дат’ ће Бог и света мати, да се једном све поврати
На Ловћену Његош спава, најмудрија српска глава,
Ловћен ките Петровићи, а Косово Обилићи,
Дурмиторе, је л’ ти жао што се Ловћен опјевао,
не, нека га, нек’ се пјева, заслуга је Његошева
Ко се стиди ове пјесме, заиграти оро не смије,
ко се стиди поријекла, вазда рђа довијека
Чувени цитати из „Горског вијенца“
Најпознатији цитати из „Горског вијенца“ остали су кроз историју упамћени као непревазиђене мисли и најумније речи једног великог мислиоца.
Присетимо се неких од њих…
- Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом..
- Тврд је орах воћка чудновата, не сломих га, ал’ зубе поломи!
- У добру је лако добро бити, на муци се познају јунаци!
- Свој својега никада пуштат’ неће, разлучи са земља на племена, крвава се исклати племена…
- Нема дана без очнога вида, нити праве славе без Божића!
- Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере, стотину ће промијенити вјерах да учини што јој срце жуди.
- Муж је бранич жене и ђетета, народ је бранич цркве и племена, чест је слава, светиња и народња..
- Покољење свакоји своје бреме носи!
- Будале су са очима слијепе, које виде, а залуду виде; требају им за просте потребе ка осталој животини.
- Страх животу каља образ често.
Da li je česnica slana ili slatka? Šta se sve stavlja u nju?
Преузмите андроид апликацију.
