Змај Јовина улица кроз своју историју видела је многе историјске личности, а међу њима и једног ратног сликара који је управо у њој имао свој атеље.
Реч је о Васи Ешкићевићу, рођеном у Иригу 1867. године, који је своју уметничку слику наследио од оца.
Ипак, отац није желео да он буде уметник, па се већ са 17 година отиснуо у Београд. Затим је отишао у Беч, како би развијао сликарско умеће у једној приватној школи.
Познанства су га одвела у руски Петровград, где је као циљ имао да заврши уметничку школу, стипендиран од руске државе. Петогодишњу школу завршио је за три године, а затим продужавао своје сликарско образовање које је у Русији трајало чак 15 година.
Круна периода у Русији дошла је 1908. године, када је постао први и једини Србин који је завршио Императорску уметничку академију у Русији.
Након школовања, наставио је да ради у Русији, али је његов боравак тамо прекинут Првим светским ратом.
Васа није морао у рат, али се пријавио као добровољац и стигао у Београд.
На ратишту је био пет година, а преживео је и повлачење преко Албаније, пробој Солунског фронта и присуствовао свим биткама српске војске.
Био је ратни сликар, а повремено и фотограф. Тачна функција гласила је штабни сликар Прве српске дивизије. Од њега је било захтевано да не пропусти важне догађаје, него да их скицира, како би их касније могао претворити у слике.
Био је са српском војском која је 9. новембра 1918. године ослободила Нови Сад.
После рата, у Новом Саду је и остао. Дуго након рата носио је своју униформу, због поноса, а услужно је слика портрете знаменитих личности и оних који би за то платили.
Имао је атеље у Змај Јовиној, сликао је и држао часове цртања, и тако све до своје смрти 1933. године. Сахрањен је на успенском гробљу.
Иза себе је оставио преко 400 слика које се налазе у Новом Саду, Београду, његовом родном Иригу, па и Паризу.
Интересантно је да је највећи део његових слика из периода рата прикупио Жељко Ражнатовић Аркан.
Васа Ешкићевић овековечио је неке од најзначајнијих момената српске војске и народа у Првом светском рату и тако, заједно са њиховим подвизима, остао бесмртан у српској историји.
Ko je bio Hadži Ruvim, čiju ulicu u Novom Sadu često pogrešno nazivamo?
Преузмите андроид апликацију.
