Камен темељац за изградњу садашње зграде Срспског народног позоришта положен је 1974, а изградња је завршена 1981. године.
Међутим, планови за изградњу нове, наменски пројектоване и грађене зграде за потребе СНП-а постојали су још 1950. године, када је и донет први послератни Генерални урбанистички план Новог Сада.
У међувремену, 1960. године, расписан је први конкурс за израду идејног пројекта нове зграде СНП-а. Други конкурс, затвореног типа, одржан је по позиву 1967. године.
Победник конкурса је био пољски архитекта др Виктор Јацкијевич, који је у априлу 1972. године позван да дође у Нови Сад, да би урадио коначну верзију свог идејног пројекта и да би руководио пословима око изградње.
Јацкијевич је у Новом Саду боравио заједно са породицом од 1. септембра 1972. до 31. августа 1974. године.
Изградња самог објекта је трајала од 1975. до 1980 године.
У основи зграда Српског народног позоришта заузима површину од 8.500 м², а корисна површина зграде је 19.500 м².
Велика дворана „Јован Ђорђевић“, названа по оснивачу Српског народног позоришта, има 940 седишта, велику позорницу од 450 м², са порталом од 13 до 18 м ширине и 8,5 м висине.
Мала дворана „Пера Добриновић“, названа по глумцу и редитељу Српског народног позоришта, има 374 седишта.
Осим ове две дворане, Српско народно позориште има и Камерну сцену са 118 седишта која је отворена 1983. године.
Посебно леп детаљ ентеријера налази се наспрам главног улаза, у доњем фоајеу, а у питању је мозаик површине 7×2,50 м од венецијанског стакла – рад академског сликара Пеђе Милосављевића
Осим дворана за сценски наступ, у објекту се налазе још и просторије за припрему извођача, гардеробе. Такође, постоје и просторије за рад свих ансамбала, и то: велика распоредна сала, велика сала за балетске пробе, сала за хорске пробе капацитета за 120 особа, сала за пробе оркестра пројектована да прими 110 музичара, као и радионице за техничку и уметничку припрему представа, магацини, али и библиотека са читаоницом, позоришни архив и просторије за управу.
Предвиђена је вишенаменска употреба Велике и Мале сале, па се укупни капацитет Велике дворане може повећати на 1800 места, а Мале дворане на 900.
Крајем 1979. године, када су радови на изградњи Српског народног позоришта већ били при крају, експлозивом је срушено девет старих кућа у Јеврејској улици (тадашњој улици ЈНА), које су својим фасадама сакривале нову репрезентативну зграду, те се на тај начин отворио простран трг испред објекта.
Чин рушења старих зграда у најужем старом језгру града изазвао је гнев многих Новосађана, који су се противили да зграда Српског народног позоришта буде подигнута на то месту, а не на некој другој локацији.
Године 1981, у 120. сезони, Српско народно позориште добило је нову зграду и трајну адресу, у коју је ушло 28. марта, те се тај дан узима као „Дан Српског народног позоришта“.
На тај дан се сумирају уметнички резултати остварени током протекле године и награђују најбоља индивидуална и колективна уметничка остварења.
Преузмите андроид апликацију.