Очекиваним дефинисање НР Кине као „највећег изазова“, у новој јапанској стратегији националне безбедности која би требала да буде усвојена до краја године, званични Токио ће послати јасну поруку својим америчким партнерима.
Јапан је спреман да пратити САД у њиховој стратешкој спољнополитичкој агенди, усмереној на обуздавање нарастајуће моћи Кине.
Јапан за САД има посебан значај, јер представља део тог појаса земаља, уз Филипине, Индонезију, Малезију, Вијетнам, Аустралију, али и међународно непризнати Тајван, које престављају својеврсни санитарни кордон према кинеској обали. Сем тог важног геостратешког положаја, Јапан је економски најмоћнија земља у том блоку америчких савезника у Индопацифику, што му додатно подиже значај у очима вашингтонских спољнополитичких стратега.
Због свега наведеног, званични Токио може одиграти значајну улогу у геостратешком позиционирању САД-а наспрам Кине, али и финансирању политике обуздавања њене нарастајуће моћи. Наиме, нема сумње да би америчко савезништво са Јапаном доживело пуну манифестацију уколико би дошло до неке евентуалне ескалације сукоба у индопацифичком региону. Слично као што данас Немачка има посебан значај за америчку стратегију у Европи, јер поседује капацитете да подносе значајан део финансијских трошкова рата који Запад води против Русије у Украјини.
Међутим, оправдано се поставља питање, у чему је интерес Јапана да буде део америчке стратегије обуздавања Пекинга? Посебно када узмемо у обзир да је управо Кина најважнији трговински партнер „Земље излазећег сунца“?
Одговор на то питање делимично можемо пронаћи у страху самих Јапанаца од експанзије Кине, историјским сукобима који су створили дубок јаз између две земље, али и доминантном утицају Американаца на економију и политичке структуре у Токију.
Наиме од Другог светског рата америчке окупационе трупе налазе се на територији Јапана, што јасно говори о ограничености суверенитета те земље. Такође, Јапанско економско чудо изграђено је на америчком капиталу, док је уз кинеско, тржиште САД најважније за јапанске привреднике. Сем тога, политичка елита у Токију, нарочито непосредно након Другог светског рата, стварана је под будним оком ЦИА-е, што нам говори и о снажном упливу САД-а на унутрашње прилике у Јапану.
Зато није ни чудно што Јапанци своју спољнополитичку агенду, па самим тим и стратегију националне безбедности, формирају уз снажан уплив Вашингтона.
Међутим, морамо обратити пажњу на још једну ствар, а то је сам Устав Јапана, који предвиђено да та земља поседује и развија искључиво одбрамбене снаге.
Није тајна да је тај сегмент јапанског устава био скројен по вољи Американаца, жељних да трајно онемогуће Јапан у експанзионистичкој политици. Уосталом, САД су примарно и ушле у Други светски рат како би осујетили агресивну политику Токија у Индопацифику.
Међутим, сада делује да је ситуација значајно другачија. САД-у је потребан економски, али и војно снажан Јапан, спреман да одиграти можда и кључну улогу у обуздавању Кине. Водеће политичке структуре у Токију, са друге стране, управо у томе види шансу да одбаце ту ограничавајућу уставну одредбу и поврате део изгубљеног суверенитета. Уколико се то и деси, односно, уколико Јапан почне да шири свој војни арсенал и на офанзивно наоружање, коначно ће у међународну геополитичку арену закорачити као равноправан партнер. Тачније, као неко ко може да развија своје оружане снаге у пуном капацитету и без икаквих ограничења.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
