Пре њега нико се није звао Слободан. У питању је познати Новосађанин који је заслужан за „ново име“ и тиме је обогатио списак српских, мушких имена.
Осим што је радио на стотину места, издваја га и чињеница да је први човек који је понео име Слободан у Србији.
Није само он у својој породици имао до тада непознато и несвакидашње име. Његова сестра се звала Правда, али то име није заживело у Србији као што је то био случај са његовим именом.
Слободан Јовановић рођен је 1869. године у Новом Саду, одрастао у угледној, новосадској породици. Био је кум Светозару Милетићу.
У свом животу стекао је разна звања, био је правник, историчар, књижевник и политичар. Дошао је и до чина потпредседника Министарског савета Краљевине Југославије, председника Министарског савета Краљевине Југославије током Другог светског рата у Лондону.
Био је и три године професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета.
Ретко који Новосађанин се може похвалити оваквим звањима у то време.
Не само зато што је и сам био правник, већ због свих квалитета које је поседовао, као и све што је за живота учинио за Правни факултет у Београду, плато испред Правног факултета у Београду носи управо његов назив.
Биста овог знаменитог Новосађанина и Србина откривена је 2015. године.
Доживео је дубоку старост, преминуо је 12. децембра 1958. године са својих непуних 90 година.
Његови посмртни остаци су 1. децембра 2011. године ексхумирани, и пренети у храм Светог Саве у Лондону, где је 5. децембра одржан парастос.
Дана 8. децембра су пренети у Србију, где су 10. децембра сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Иако је био Новосађанин, скоро цео свој живот провео је у Београду због чега је тамо и сахрањен.
Занимљива је и чињеница да се баш његов лик налази на новчаници од 5.000 динара.
Преузмите андроид апликацију.
