Оно што асоцира на деведесете, поред бројних дешавања која су нас задесила тих година, јесте и музика.
Штошта ружно се издешавало у држави, од ратова, санкција, инфлација, бомбардовања, рата на Косову, међутим, музика је некако живела.
У том периоду је настала денс музика која се данас сматра, хтели то многи да признају или не, евергрин музиком.
У складу са дешавањима у држави, многе песме, па чак и баладе позивале су на бунт.
Рокери су јасно показивали за какве вредности се боре, па је група београдских музичара окупљена око Зорана Костића Цанета, Милана Младеновића и Срђана Гојковића Гилета свој став исказала управо у песми „Мир, брате мир“.
Деведесетих не само да је денс музика дошла на велика врата него се појавио и турбо фолк који је био све популарнији, на шта су се многи дотадашњи музичари махом рокери, одупирали.
Сматрали су да су песме комбинација лошег звука и још горег текста.
У својој песми „Турбо фолк“, Рамбо Амадеус, описао је управо овај појам као „горење народа“.
1994. године долази и до завршетка ере „Екатарине Велике“ која је почетком деведесетих снимила пар песама које су биле упућене тадашњим политичким дешавањима. Једна од њих је „Идемо са антиратном поруком“.
Група „Бабе“ и њихов фронтмен, Жика Миленковић, певао је иронично о дизелашима, а поручивао је и да би хтео да буде председник Србије.
Он је ипак нашао инспирацију и у овим тешким временима да отпева пар љубавних песама које се и дан данас слушају и по којима је група „Бабе“ позната. То су песме „Ко ме теро“ и „Ноћ без сна“.
Неке од својих најпознатијих песама су управо ових година снимили „Партибрејкерси“.
Група „Електрични оргазам“ питали су се „Какав је то свет“ у којем има само „Секс, дрога, насиље и страх“. Прослављене песме из овог периода попут „Капетан Есид“, „Да си тако јака“.
У ово време рокенрол је приближен најмлађој публици управо захваљујући Гилету и Влади Дивљану. Тадашњи клинци су учили форе и фазоне управо од њих, што им није била лоша школа, зар не?
Београдска група „Идоли“ од деведесетих година више не постоји, али вечно остају њихове песме.
Бенд „Вампири“ су доживели највећи „бум“ када су снимили музику са филм „Ми нисмо анђели“.
Позитивну енергију са публиком тада је размењивао Милан Делчић Делча уз хитове „Хајде лагано“, „Изгледа да ми смо сами“.
Ђорђе Балашевић је тих година снимио песме које се и данас знају напамет. Волели су тада сви „Дођошку“ и „Провинцијалку“, окретао се у главама и „Рингишпил“.
Осим њега, прославила се и група „Гарави сокак“. Допадљиви текстови су били неопходни како би се поправило расположење у народу, а то су и успевали песмама „Неко, неко ко је далеко“, „Биће боље ако будеш ту“…
Многе групе су тада направиле хитове јер су биле ангажоване за снимање нумера у филмовима. Па је тако „Бајага“ написао мелодију и текст за филм „Ни на небу ни на земљи“, док су „Пилоти“ компоновали музику за серију „Заборављени“ и тиме исписали истоимену баладу која је постала химна ове групе.
На телевизијским екранима могао се видети спот за песму „Котор“ групе „Галија“, снимили су и песме „Трубе“, „Додирни ме“, „Да ме ниси“.
Политичке поруке кроз своје нумере упућивао је и фронтмен групе „Рибља чорба“, а њихов евергрин „Кад сам био млад“ је настао баш деведесетих, као и песма „Где су и овом глупом хотелу“.
Деведесете нису донеле само турбо фолк и денс, а по овим песмама можете да сами закључите да су рок и поп били итекако популарни.
Свакако да је музика живела упркос тешким временима, а може се рећи да су људи тражили спас у овим песмама.
Преузмите андроид апликацију.
