Када чујемо реч царство, већина нас ће прво помислити на Душаново или Римско царство, а нешто касније и на четири велика царства која су се распала након Првог светског рата: Аустроугарско, Руско, Турско и Немачко.
Често у старијем добу заборавимо нешто што смо учили у основној школи – да царство није само облик друштвеног уређења и да у нашој близини и упоредо са нама постоје и биолошка царства. Једно од њих, веома богато, налази се у нашем Националном парку Фрушка гора и то је Царство гљива.
Сигурно се питате по чему су гљиве заслужиле посебно царство и зар оне нису биљке?
Оне у ствари, имају неке карактеристике сличне биљкама, неке сличне животињама али су ипак потпуно другачије и јединствене. Оне су веома важне јер доприносе разлагању и представљају минерализаторе органске материје и играју изузетно значајну улогу у процесима кружења материје и енергије у природи.
Негде прва ствар коју учимо и која нам још дуго остане у сећању је да гљиве могу бити јестиве и отровне. Дуго након што заборавимо на поделе, грађу и врсте, остаје оно што нам је еволуцијски најбитније за опстанак.
Природа се тако лепо побринула да избалансира број и једних и других, али и да нас специфичним изгледом или бојом упозори на оне које би требало да избегавамо. Уколико је разлика у изгледу између јестивих и отровних минорна, добра ствар је да и даље имамо стручњаке који ће за нас да их проучавају, уберу и едукују нас о њима. Страх је обично на страни незнања, а са друге стране медаље, када почнемо о нечему да учимо, страх се повлачи пред светлом знања.
У овом тексту издвојили смо вам неколико најчешћих и најзанимљивијих гљива које красе нашу величанствену Фрушку гору.
Гљиве воле влажна подручја, а на Фрушкој гори гљиве могу живети на свим типовима станишта, на пашњацима, у ритовима, плавним ливадама и шумама, пањевима и гранама, опалом лишћу, по маховини, односно свуда где се земљишта не обрађују и где је заклонитије подручје.
Мешовите шуме су богатије гљивама него чисте шуме. Могу се наћи у сва годишња доба а највише од пролећа до касне јесени, баш због тога што им погодује влажна клима. С обзиром на то да се одликују хранљивошћу, богатством у беланчевинама , и укусом, гљиве могу донекле да замене месо, а да би биле сварљивије, треба их припремати односно кувати, пећи или пржити.
До сада је на Фрушкој гори регистровано око 2000 врста. Познатије јестиве печурке које могу да се нађу на Фрушкој гори су: сунчаница, папрена млечница, лисичарка, ђурђевача, бисерка, велика ђубретарка, пољска рудњача, шумска рудњача, јаблановача, модрикача, више врста вргања, смрчак, мрка трубача, крипавац и друге.
Гљивама буковачи и зимској велурки приписују се, поред хранљивости, и лековита својства, али треба имати на уму и то да искористљивост лековитих састојака ових гљива није увек најбоља кроз исхрану, већ је потребно да се у лабораторији изолују и да се одреди оптимална доза која је најбоља за човека пре него што се пусти на тржиште.
Нејестиве, али гљиве веома занимљивог имена и изгледа су труд, стршак, бабино уво, птичје гнездо, ђавољи прсти.
Смртоносно отровне гљиве чије је присуство забележено на Фрушкој гори су зелена пупавка, најотровнија наша печурка, и пантеровка. Такође отровне, али ретко са смртоносним исходом, су жута пупавка, мухара, лудара и бљувара.
Већина тровања се завржи са гастро-интестиналним сметњама, али опреза никад доста јер постоје и оне које могу озбиљно оштетити функције унутрашњих органа па чак довести и до смртног исхода. Гљивом се можемо отровати само ако је поједемо или на неки други начин унесете у организам, али се не можемо отровати додиром или боравком у присуству отровне гљиве, те стога гљиве не треба уништавати.
Уколико се одлучите да печурке скупљате сами будите пажљиви и скупљајте само оне за које сте сигурни у јестивост. Уколико наиђете на неку врсту коју до сада нисте видели и желите да научите више о њима, одвојте их у посебну корпицу и не конзумирајте док се потпуно не уверите и не посаветујете са стручњацима да су безбедне за јело.
Такође, добро је знати и то да се дозволе за сакупљање строго заштићених и заштићених врста гљива издају у складу са одредбама Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне. Поменутом уредбом је дефинисано да се откупом и прометом гљива могу бавити искључиво правна лица и предузетници који су регистровани за ту делатност.
О свему томе било је речи и прошле недеље 23. октобра у Планинарском дому Стражилово где је Гљиварско друштво ,,Нови Сад” организовало је по 19. пут традиционалне гљиварске сусрете, на којима је била изложба гљива, продаја сувенира, стручних и кулинарских књига о гљивама, производи од гљива и кување гљиварског гулаша, као и предавање о гљивама. Гљиварски стручњаци искористили су ову манифестацију да још једном упозоре грађане да гљиве купују само од проверених сакупљача, као и да се за све недоумице обрате гљиварским друштвима којих широм Србије има више десетина. Да ли се и ви радујете јубиларном 20. сусрету следеће године и новим знањима о гљивама?
Драгана Арсеновић
Ресторански бонтон који морате да знате уколико посећујете реномиране новосадске ресторане
Преузмите андроид апликацију.
