Завичајна збирка Градске библиотеке у Новом Саду је од 13. октобра за своје кориснике и званично отворила врата нових просторија на другом спрату Спенса, након што је дуго година била смештена у Улици цара Душана.
Њен фонд има карактер музејске збирке која сакупља и чува монографске и серијске публикације чија је тема Нови Сад, као и нетипичан библиотечки материјал у виду мапи, разгледница, фотографија, плаката… Пред читаоцима су и посебне целине, као што су збирке старих и ретких књига, легати, поклони, па и монографске публикације које имају посебан знак или белешку – посвету, потпис власника или аутора.
Фонд Завичајне збирке могу користити сви који имају чланску карту Градске библиотеке, искључиво у просторијама на Спенсу, радним данима од 8 до 15 часова.
„Ово је један од значајних тренутака за Градску библиотеку у Новом Саду и захваљујући руководству Града, Спортском и пословном центру „Војводина” и Градској управи за имовину и имовинско-правне послове, Завичајна збирка добила је два лепа локала солидне квадратуре, због чега смо посебно задовољни“, истакао је директор Градске библиотеке у Новом Саду Александар Јокановић.
„Све то нам много значи, како због смештаја наше библиотечко-информационе грађе, тако и због пријема корисника који ће моћи да користе наше услуге, као што су и навикли. Сваки документ, значајан за завичајну и културну историју града Новог Сада, нама је потребан, а тек време нека покаже шта је од тих докумената важно. Многе наше суграђане интересује завичајна историја. Изузетно је значајно да се на једном месту сакупља све што је везано за историју нашег града, јер је то веома користан извор научним радницима, новинарима, студентима, ученицима…“
Завичајна збирка је, по речима њене руководитељке Блаженке Марковић, најкарактеристичнија од свих огранака Градске библиотеке у Новом Саду, у смислу сакупљања грађе и информација које пружа.
„Грађа Завичајне збирке је најбољи показатељ живота у Новом Саду вековима уназад, то је културна историја нашег града, али и приватног живота појединаца и сваког сегмента људског деловања“, сматра Блаженка Марковић.
„Мој апел суграђанима је да, уколико имају старе фотографије или било шта што сматрају непотребним у кући, нипошто не бацају, већ да понуде нама. Најстарији документи Завичајне збирке су књига „Собрање” из 1771. године и збирка старих књига, чија је гранична година 1867., које чувамо у посебним условима, како закон налаже. Оне су културно добро и уписане су у Регистар културних добара Републике Србије. Од публикација имамо најстарији часопис на свету, који и данас живи – „Летопис Матице српске„, сва издања од првог објављеног. У наш избор улазе и књиге из савременог доба, по један примерак, али искључиво оне које се односе на завичај, као територију Новог Сада. Радимо дигитализацију наших старих и ретких књига, па се надамо да ће у неко догледно време све то бити доступно и на нашем сајту.“
Легати – кућне библиотеке суграђана представљају важан део Завичајне збирке Градске библиотеке у Новом Саду, која већ поседује легате Дејана Медаковића, проф. др Момчила Грубача, Милорада Грујића, породице Тешић и друге. Пресељење Завичајне збирке на Спенс обележио је још један – легат дугогодишњег новинара Радио Новог Сада Анђелка Ердељанина, чији је део кућне библиотеке Завичајној збирци поклонила његова ћерка Маја Ердељанин.
„Схватили смо да има заиста много књига, рукописа, чак много и необјављених скечева за радио и сличног материјала, који су остали иза мог оца, а пронашли смо чак и један дневник за који нисмо знали“, појаснила је Маја Ердељанин.
„Обратила сам се Завичајној збирци Градске библиотеке, која је то с одушевљењем прихватила. Тата је био вредан писац и читалац, имао је велику библиотеку, пуну књига, нешто смо и задржали, али његове рукописе и неке личне предмете сматрам најдрагоценијима. Сада су постали део овог легата.“
Преузмите андроид апликацију.
