Планирање венчања, али и сам чин склапања брака у самом старту задаје много главобоља новосадским паровима који и законски желе да озваниче своју везу.
То је низ техничких и административних одлука, а једна од њих је и промена презимена, која је остала као традиционална творевина и „ритуални“ чин иницијације и део „брачног пакета“.
Зашто се још увек практикује такав традиционални чин ако живимо у савременом и „еманципованом“ друштву, питали смо нашу саговорницу са Филозофског факултета у Новом Саду.
„Околности које утичу на одлуку о промени презимена разликују се од случаја до случаја. Ако генерализујемо, свакако у обзир треба узети културолошке факторе, обичајно право, патријархалну традицију, јавну перцепцију праксе као и слободу избора, перцепцију идентитета и процес еманципације“, за Градске инфо рекла је социолог Ана Билиновић Рајачић.
Иако жене не само у Новом Саду већ и у Србији и свету, одавно распредају о оваквим темама, у пракси ипак традиционалнији став „побеђује“ па се при удаји у већини случајева жене одлучују на чин узимања новог презимена.
„Уопштено посматрано, иако је реч о приватној (требало би) одлуци жене у нашем друштву, одлука о промени или задржавању презимена при удаји често излази из оквира приватности и постаје ствар јавног морала, као и нека врста мерила адекватности супруге и њене посвећености брачној заједници“, рекла нам је Ана Билиновић Рајачић, социолог.
Традиција нашег народа свакако налаже да се приступањем у брачну заједницу жена аутоматски слаже да преузме мужево презиме, међутим, да ли је такав чин део романтике, њен избор, или испуњење онога што се од ње очекује?
Било да задрже сопствено и додају ново или потпуно промене своје презиме, жене имају још једну административну обавезу, која неретко уме да „смара“ све новопечене удате жене.
„Потешкоће су најчешће административне природе јер са собом повлаче промену личних докумената, као и финансијски издатак издавања нових. Олакшице су субјективне, лакше се препозна да сте нечија супруга и мајка“, каже социолог Ана Билиновић Рајачић.
Шта кажу Новосађани, а шта Новосађанке?
Ево шта на ово питање кажу анонимно анкетирани суграђани оба пола, а након тога, изјасните се и ви.
„Тај чија жена задржи презиме, па све и да дода његово…обрао је бостан“, рекао нам је један ожењен тридесетосмогодишњак.
„Имам пријатељице које ће задржати своје девојачко презиме, због каријере. С друге стране кад размислим, ако је Ивана Шпановић могла да постане Вулета, онда може и свака друга жена да промени своје презиме макар и са каријером најбоље певачице“, мишљења је једна двадесетседмогодишња верена девојка.
„Фер је да бар неко у том пару промени презиме, било мушкарац или жена, али ми се не свиђа додавање новог на постојеће презиме. Сам чин потпуног задржавања само свог презимена ми звучи мало као непоштовање“, за Градске инфо рекао је млади Новосађанин.
„Све је то лепо али и бесмислено, нејасно ми је зашто се то и даље ради. Некада је то имало више смисла јер је жена другачије живела и приступала мужевој породици као и целокупној заједници“, рекла нам је удата тридесетпетогодишњакиња.
А каквог сте ви мишљења?
Преузмите андроид апликацију.
