Данас се све врти око купопродаје. Поред основних намирница и потебштина, продају се и животни савети, упаковане лаже, тело, искуства, програми исхране, курсеви како да постанете (па шта год вам падне на памет) и генерално све друго шта можете, или не можете, да замислите.
Како бисте продали ваш прозивод посежете за свим могућим маркетиншким методама, а оно што посебно „ради посао“ свакако је адвекатан copyright.
Међутим, иако ми понекад нисмо у могућности да схватимо до којих све граница може да досегне добар copy, његово деловање је временом, брже-боље, узело свој данак и на пијацама.
Да је безбрижно време, у коме домаћин поскида плодове са својих воћки или окопа свој кромпир и донесе га на пијацу, прошло, показује чињеница да све више локалних продаваца покушава да осмисли начин, рекламу или текст, по коме ће се разликовати и привући више муштерија од колеге са тезге поред.
Наравно, иако и даље постоје они који верују да је добра цена најверодостојније оруђе за призивање купаца, све више има оних који верују да ће им њихова довитљивост надоместити оних десетак, двадесетак динара, за колико су њихове куршке скупље од крушака са околних тезги, те ипак довести муштерије.
И можемо вам рећи, добар copy заиста ради посао.
На пијацама можете затећи разноразне натписе који ће вас, чак и ако не испуне првобитну намеру copy текста и наведу вас на куповину, сигурни смо, барем, насмејати.
Тако за мекане брескве можете видети одговарајући текст који потврђује да се могу јести и без зуба. Смешно вам је? И нама је, али неки бака и дека управо уживају у овим бресквама, а на куповину их је навео шаљив текст и то што не знају где су затурили досадну протезу.
Продавци лубеница, ипак, предњаче у духовитим copy текстовима. Tако дуж пијаце често можете наићи на натписе: „Лубеницу и жену прво пробајте, па тек онда унесите у кућу“, „Лубеница – слатка као прва љубав и слађа од туђе жене“, или рецимо, „Лубеницу и жену не можеш изабрати, већ само потрефити“.
Међутим, продајни натписи на картонским папирићима изнад воћа и поврћа понекад имају истовремено љутит, али и шаљив тон, због чега неретко можете да наиђете на натпис: „Не гурај нокте у тиквице“!
Ех, да су ову могућност забране имали и продавци хлеба, давно би се на крај стало такозваним „пипачима“.
На парадајзу можете видети шаљиву, али веома јасну поруку: „У животу се само једна ствар стврдне од стискања, све остале омекшају!“
Верујемо да поред овог натписа никоме не би пало на памет да по рукама пребира и притиска парадајз како би се уверио у његову зрелост. Ипак, неки продавци и нису хумористични, те овој проблематици стају на пут, кратким и јасним: „Без штипања, ударам по рукама!“
Не бисте веровали, али чак и ове отворене претње умеју да привуку муштерије на тезгу. Посетиоци варирају од оних који заправо желе да купе оно што је на продају, до оних које само занима шта је продавца мотивисало да постави такав натпис.
Било како било, copy заиста ради посао. Паприка категорисана да је „љута као љута жена“ увек остане у памћењу и људи се јој се радо врате.
Сада, када су се copy и плаћање банковним картицама преселили и на пијац’, остане да се питамо да ли ће ускоро и, такозвани, life coach-еви постати закупци тезги, јер да се не лажемо, прочитати натпис на картонском папирићу: „ПРОДАЈЕМ МАГЛУ“, не би било ништа необично, бар за Новосађане.
Преузмите андроид апликацију.
