Многи ће се са меланхолијом сетити времена „Dial-up“ интернета и нешто напреднијих телефона, када се музика размењивала преко „Infrared“, а касније и преко „Bluetooth“ зрака, које је сваки иоле „модеран“ телефон морао да има.
Ту еуфорију тешко да могу осетити данашње генерације када коначно можеш и на нови телефон да пребациш још један новокомпоновани хит.
Да ли можемо да разумемо која је то била помама кад познату мелодију коју певаш у глави неколико недеља уназад, коначно оживиш тако што после школе, на путу до куће, у тек добијен клизни мобилни телефон, пребацујеш песму.
Приљубио си апарате једно уз друго и стрпљиво сачекао да преко инфраред таласа магично пребациш хит лета 2005. године, док чекаш двојку код болнице.
Много (не)укуса се тада формирало, међутим ствари се нису ништа промениле, сви знамо да тинејџери некритички конзумирају савремене трендове у сваком друштву, па сетите се себе тад у том периоду.
Тинејџери први откривају хитове, диктирају темпо када ће која ствар бити актуелна, они креирају нове правце и прилагођавају се разним жанровима, што и није тако тешко јер се на тај начин повезују и стварају међугенерацијску спону, формирају укус, траже се и проналазе.
Још је Аристотел приметио да музика има моћ да обликује карактер. Питање је какав би његов став био након слушања данашње новокомпоноване музике?
Због велике потребе да на, не тако једноставна питања добијемо одговоре, питали смо психолога Браниславу Стевић да нам појасни ову комплексну ситуацију.
„Врло је тешко одговорити на питање, да ли неко може да развије одређене комплексе слушајући одређену музику. Сматрам да постоји врло мала могућност. Одређена врста музике коју млади данас слушају пре може да обликује њихов референтни систем вредности, што се одражава на њихово целокупно функционисање. Нарочито може да утиче на изражавање мишљења кроз употребу непримерених и погрдних речи, глорификовање неких негативних особина. Многи текстови данас садрже и псовке, али свакако зависи од тога какав музички укус млади преферирају“, рекла је Бранислава.
Она истиче да се о свему мора отворено разговарати, како би се отклониле све сумње и недоумице, да би се добили јасни одговори око тема које се обрађују у текстовима новокомпонованих песама.
„Нажалост, неке младе особе ће се поистоветити са текстом упитног садржаја. Међутим, ту се углавном ради о ниском самопоуздању и самопоштовању код тих особа, тако да музика само додатно дефинише стил или начин резоновања и разумевања живота“, рекла је Бранислава.
Иако постоје врло критички настројени текстови који се баве друштвеним темама, такође постоје сви они други који промовишу материјалистички и површан приступ свету.
„Мишљења сам да не утиче само музика на то да неко развије проблематично понашање. Постоје многи фактори који утичу на личност. Пре свега ту мислим на рани развој и чињеницу у каквом породичном окружењу млада особа одраста и сазрева. Од изузетне важности је и формално образовање јер што се млада особа више образује, имаће ставове који су флексибилнији и толерантнији“, истакла је Бранислава.
Она додаје да оно што изазива велику скепсу, јесте чињеница да у осетљивим годинама, још увек неразвијен карактер и некомплетна личност једне младе особе, може да се нађе у стању конфузије, погрешног резоновања и поимања живота.
„Ако узмемо у обзир да су многе музичке звезде данас идоли милионима младих који их слушају и прате, свакако да може да дође до имитације и идентификације, међутим, важан фактор у доношењу закључака је и породично окружење у којима тинејџери одрастају“, изјавила је Бранислава за Градске инфо.
Преузмите андроид апликацију.
