Трг републике налази се у старом језгру града, омеђен Змај Јовином гимназијом и Рибљом пијацом, у залеђу Владичанског двора.
Дуго година, а све донедавно ту се налазила приградска аутобуска станица. Због близине Рибље пијаце, цео простор је Новосађанима био познатији под јединственим називом „код Рибље пијаце“ и ретко ко је овај трг звао правим именом.
Централно место на Тргу републике данас заузима споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу.
Мало је познато да је Нови Сад још 1938. године донео одлуку за постављање споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу, али је вихор Другог светског рата онемогућио да се план оствари, а касније се заборавило на овај пројекат.
На остварење плана за постављање споменика краљу Петру Првом чекало се пуних 80 година.
Наиме, тек на стогодишњицу ослобођења у Првом светском рату и век од доношења историјске одлуке о присаједињењу Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, у Новом Саду је постављен споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу.
Бронзана краљева фигура на коњу постављена је на Тргу републике, на постаменту од мермера на централној издигнутој површини. Споменик је окренут ка Владичанском двору, са постаментом, а висок је око 10 метара.
На предњој страни споменика пише „Петар Први Крађорђевић 1844-1921“, на десној пише „Рума, 24. новембар 1918, Нови Сад, 25. новембар 1918“, док на левој страни споменика стоје уклесане речи:
”Слобода отвара народу очи, да упозна своје мане, па да их лечи, слобода му даје прилике, да позна своје врлине, те да их развија и улаже у делатности којом челичи своју снагу, унапређује своје умно и физичко благостање, да собом и у сарадњи са осталим народима, примиче цело човечанство циљу, који му је Богом намењен.”
Петар I Карађорђевић.
Као што је већ речено, Трг Републике Новосађанима је био познатији по одредници „код Рибље пијаце“, што није нимало случајно.
Са најдужом традицијом у граду, ова пијаца је, од места које је средином 19. века служило искључиво за снабдевање грађана свежом рибом, временом прерасла у класичну зелену пијацу, са богатом понудом свежих пољопривредних производа, живинског меса, рибе и мешовите робе.
Према ранијим сведочанствима, подручје око Рибље пијаце било је под водом, или баром, како су Новосађани говорили.
С пролећа, када је Дунав плавио своје обале, бара би се пунила свежом дунавском водом, а када је Дунав био висок, аласи и лађари су чамцима долазили све до саме пијаце.
У прошлости, ова новосадска пијаца била је, најпре, место где се продавала риба ухваћена у Дунаву, па је према својој првобитној намени, названа Рибља пијаца.
У прво време, налазила се у данашњој Змај Јовиној улици, да би до данас неколико пута мењала своју локацију. Како су се времена и околности мењале и развијале, променила се и развила и сама пијаца.
Године 1958. трамвајски саобраћај у граду је укинут, а за превоз путника уведени су аутобуси. Нова приградска аутобуска станица код Рибље пијаце изграђена је и пуштена у рад 1965. године.
Деценијама је станица врвела од путника. Једни су журили на посао, други са посла ишли кући, ђаци су журили у школу или се из школе враћали, свако неким својим послом.
Својевремено је одавде ујутро кретао дупли аутобус, тзв. „хармоника“, који је целу преподневну смену ђака и професора Карловачке гимназије возио у Сремске Карловце.
Иако је аутобус био искључиво намењен за професоре и ђаке Гимназије, умувао би се ту понекад и понеки „викендаш“, на путу до Пуцкароша.
Упркос томе што се једва стајало, а места због кабастих ђачких торби није било „ни за лек“, у том јутарњем аутобусу на путу за Сремске Карловце, у задњи час писали су се домаћи задаци, преслишавало научено градиво уочи писменог задатка и „разрађивала“ тактика за одговарање, док су поједини користили тих тридесетак минута, колико је аутобусу требало до одредишта, да ухвате још који минут сна.
Положај нове приградске аутобуске станице и близина Рибље пијаце највише је одговарао сељацима, који су свакодневно могли да доносе робу за продају, а ону коју нису продали тог дана увече врате кући. Права благодет, с обзиром да се роба раније довозила и истоварала још у току ноћи, а продавци су спавали на тезги или на својој роби у џаковима.
Исто, пак, нису могли да кажу становници околних стамбених зграда, који су се деценијама будили уз буку старих аутобуских дизел мотора, а о квалитету ваздуха, да и не говоримо.
Тек са измештањем приградске аутобуске станице и са партерним уређењем простора, Трг републике је почео да личи на прави мали градски трг, те је започео свој нови „живот“ под својим званичним именом и постао место окупљања Новосађана.
Током новогодишњих празника и Трг републике буде украшен занимљивим украсима, што представља праву атракцију за наше најмлађе суграђане.
Они старији, посебно током летњих месеци, воле да седе на клупама на Тргу, слушају музику и пијуцкају своје пиће.
Zbog novosadskog gubilišta ime ove ulice nekada se šaputalo u strahu (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.