Страни држављани српског порекла који су рођени у дијаспори или су због одређених животних околности отишли из Србије, и одрекли се српског држављанства, кроз програм „Carta Serbica“ могу да добију боравишну дозволу у Србији на годину дана и да аплицирају за држављанство, изјавила је данас премијерка Ана Брнабић.
Брнабић је, представљајући програм „Carta Serbica“, указала да он подразумева и додатне олакшице и подстицаји, попут пореских и царинских олакшица, и омогућавање подизања стабмених кредита за пореске нерезиденте у сарадњи са банком „Поштанска штедионица“.
Премијерка је поручила да су наши људи у дијаспори „благо“, јер својим доласком доносе и ентузијазам, али и нова искуства и знања.
„Велики су потенцијал и богатство наши људи у дијаспори, и сви они они који желе да се врате или да дођу овде да виде, па да касније донесу одлуку о држављанству, инвестирању, отварању фирми“, рекла је Брнабић.
Она је додала да је програм „Carta Serbica“ преузет од Пољске, а осмишљен је како би свима који воде порекло из Србије, а имају држављанство друге земље, могла да се отворе врата и пружи начин да легално бораве у Србији.
„Да овде живе, раде, стуридају и донесу даље одлуке“, додала је Брнабић.
Програм „Carta Serbica“ реализује организација „Тачка повратка“, чији директор Иван Бркљач каже да могу да се пријаве сви који су друга или треча генерација српског порекла, рођена у иностранству, расељени током ратова у бившој Југославији, као и они који су због неких животних околности морали да се одрекну држављанства републике Србије.
Он је додао да су у плану различити пројекти, који би обухватили улазнице у музеје и посете културним објектима, како би се они који никада нису живели у Србији упознали са културом и историјом својих предака.
Први корисник програма „Carta Serbica“ је Александар Зуровац, који је као дечак напустио своје родно место, а затим и Србију, и отишао у САД, али сада планира да свој живот настави у својој земљи.
„Рођен сам у Хрватској, у Дрнишу. За време рата отац ми је провео у логору четири месеца, ми нисмо знали да ли ће бити жив и како ћемо даље… Након што је пуштен дошли смо до Београда, ту смо имали родбину“, испричао је Зуровац своју тужну судбину.
Присећа се да му је било веома тешко, јер породица није имала од чега да живи, а на крају су, каже, добили политички азил у САД.
„Од своје 33, 28 година провео сам у Америци. Било је сјајно, али моја отаџбина је све време била у мом срцу и део моје душе и увек сам желео да се вратим“, навео је он.
Увек је, прича, био поносан што је Србин и то никада није крио, већ је, напротив, увек истицао.
Животна перспектива се, каже, променила када је добио децу.
„Имам две ћерке, а схватили смо да тај живот није оно сто смо желели за насу децу, јер ипак је наш народ посебан… „, додао је.
Признаје да није знао каква је процедура при повратку:
„Слетео сам 5. маја у Србију и рекао – ту сам, али то не иде баш тако“, додао је Зуровац и навео да је сада све лакше када је већ започо неопходну процедуру.
„Овде видим само позитивне и дивне људе. У Америци вас нико неће пустити преко реда у продавници, иако сте са дететом“, испричао је Зуровац.
Бркљач, Зуровац и премијерка су позвали све људе из дијаспоре да се информишу на сајту „Тачке повратка“ о повратку и програмима као што је „Carta Serbica““.
Бркљач је додао да су увек спремни да одговоре на сва питања и саслушају нове предлоге и идеје људи из иностранства, који желе да се врате у Србију.
Počeo je rad na reformi obrazovnog sistema – šta očekuje đake?
Преузмите андроид апликацију.
