Е да, идеалан дан у Новом Саду, за свакога је различит и свакоме представља нешто другачије и посебно, баш онако супер-фантастично. Слажем се, ретко се догађа, али кад се догоди важно је да нас чини срећном и задовољном особом.
Да ли је то сладолед предвече на Штранду кад залази сунце или је то пикник на „Фрушкаћу“ или дружење с пријатељима у Дунавском парку, све може да буде идеалан дан у зависности од афинитета.
Наравно да наше расположење, окружење и услови диктирају тип идеалног дана, те никад и није исти.
Мудраци, да не употребим други термин, би рекли да идеално не постоји, али не мора да значи да је идеално једнако савршенству ако то за нас престављају ситнице које праве разлику у свакодневном начину живота.
Много тензије, стреса, свађа и негативности човек претури преко својих леђа, само му још фали да му неко и тај идеалан дан квари.
Зато и јесте идеалан дан, јер је то време када тензија има слободан дан и зато је боље да је не изазивамо већ да се правимо „мртви“, можда нас заобиђе на неколико дана, шта знаш можда се и њој допадне да „не ради“.
Кад помислиш на саобраћајне гужве, буку грађевинских радова, врућину од које нема лека, те нису плаћени рачуни, или је нешто „цркло“ од беле технике, једноставно ти дође да се лансираш тамо одакле смо сви дошли, истог момента.
Зато тај драгоцени и јединствени тренутак идеалног дана треба неговати и надати му се, или га само стварати кад год се укаже прилика.
Заправо то и не делује тако компликовано, довољна је воља и мало креативности, мада то је у случају кад ствари зависе од нас, а ако не зависе, онда не знам решење ипак сам ја само новинарка.
Питали смо суграђане, како они замишљају свој идеалан дан, да ли га живе или га повремено оживљавају?
„Прво и основно, да је сунчан дан и да ме нико на самом старту не изнервира. Затим јутарњи тренинг, после тога кафица и ручак. Мало послеподневног одмора након чега иде други тренинг или утакмица (ако је текма, онда да дам гол). Увече да са најбољим пријатељима „заблејим“ у граду, да се испричамо или прошетамо до тврђаве“, рекао је за наш портал професионални спортиста Зоран.
„Идеалан дан за мене је онај који проведем у природи са својом породицом, да ли на Фрушкој гори или у ресторану поред Дунава или кад сви заједно отпутујемо, било где“, каже новинарка Сања.
„Рецимо викендом: Устанем рано ујутру и одем до оближње теретане на отвореном да вежбам. После одем на викендицу са породицом или пријатељима, печемо роштиљ, дружимо се и уживамо. Наравно неизоставан део су моји пси, без којих не могу да замислим дан“, рекла је двадесетосмогодишња Андреа за Градске инфо.
„Мој идеалан дан је када устанем рано уз обавезну кафу и један фини доручак. Након тога се спакујем и сама одем на Штранд, да ме нико „не смара“. Кад се вратим кући, тад имам елана да средим све по кући и одгледам епизоду тренутно омиљене серије. Кључан сегмент идеалног дана јесте уживање са драгим пријатељима уз музику и пиће“, тако изгледа Миличин идеалан дан.
„За почетак најбоље би било када би ми тог дана неко причувао дете како бих имала цео дан за себе. Идеално би било кад би тада све било скувано, опрано, почишћено и да на тај дан не радим ништа већ само да уживам. То време бих искористила на мужа, драге људе и добро расположење“, за наш портал рекла је докторка Јелена.
„То се не дешава тако често али мој идеалан дан је када немам пословних обавеза и нема тренинга нити утакмица. Тада могу да прилагодим све својим жељама и потребама, укључујући дружење са блиским особама и евентуалан одлазак на салаш или шетњу по природи у близини Новог Сада, са својом девојком“, рекао је фудбалер Ненад за наш портал.
„За мене идеалан дан није кад апсолутно одмарам и не радим ништа већ дан кад устанем рано ујутру да могу мало да осетим јутарњу свежину и када пијем кафу у тишини. Након тога обављам дневне обавезе, одлазим на Рибљу пијацу где се цењкам са продавцима кад купујем храну и кућне потрепштине. Скувам ручак, уз који попијем лепо и квалитетно вино. Након свега одремам и после се играм са ћерком, за коју ми је најважније да буде весела и здрава“, рекао је тридесетосмогодишњи професор Јован.
„Идеалан дан је: Будим се у девет, пијем кафу и потврђујем виђање са вољеном особом увече. Доручкујем мастан бурек из оближње пекаре. Након тога по мене долази другар да чамцем идемо на Дунав да се окупамо. Ручамо на некој чарди и ту се састајемо са ширим друштвом. После извесног времена ми стиже порука да ми је легла плата на рачун“, тако изгледа Видојев идеалан дан.
„Тај дан замишљам као време које проводим са вереником и породицом. Сви смо на окупу, дружимо се и роштиљамо у приороди ван града. Наравно телефони су искључени или без сигнала“, за Градске инфо рекла је двадесетседмогодишња Ања.
„Чим устанем попијем јутарњу кафу на миру. Кад се погледам у огледалу да будем задовољна шта видим, да имам порцеланско лице без бубуљица, а коса да буде лепа и чиста. Одлазим на посао, тамо ме чека лепа атмосфера где ме не затрпавају непотребним задацима. Након посла долазим кући, а тамо ме чека готов ручак и спремљена кућа, таман да сам слободна да одем на тренинг. На крају дана одлазим са породицом у Футошки парк или излазим са другарицама на пиће код Брке“, тако изгледа Тањин идеалан дан у Новом Саду.
Питање свих питања, како ви проводите идеалан дан у Новом Саду и шта је за вас идеалан дан?
Znate li koji novosadski toponim je poznat pod nazivom „zgrada SDK“?
Преузмите андроид апликацију.
