У свету ово јединствено ароматично питко десертно вино које освоји на први гутљај прате разноврсне легенде и приче. Од тога да су широм отварана врата средњовековних дворова Европе, да се нашло чак у винским картама бечких хотела у време Марије Терезије, а 73 године након потонућа Титаника у његовим олупинама као дуго скривано благо нађене су флаше са налепницом из Сремских Карловаца.
Карловачки виноградари имају свој тајни састојак који чини посебну методу припреме овог мирисно – ароматичног травног вина. Његова специфичност се налази у укусу, а чини га комбинација 27 врста разноврсног лековитог биља. Биљка која му даје горчину је пелин, док цветови осталих ароматичних биљака пружају специфичан мирис, а укус потиче од њихових плодова.
Еминентни српски просветитељ, песник, бакрорезац, картограф, калиграф и истроричар Захарије Стефановић Орфелин оставио је драгоцени историјски запис српске историје винарства желећи да се вина уздигну на светски ниво, који носи назив ”Искусни подрумар”. Његова књига Искусни подрумар (Беч, 1783.) има неколико стотина рецепата за справљање травних вина и многих других алкохолних и безалкохолних напитака и лекова.
У књизи се говори и о начину и времену бербе и сушења лековитог биља и о корисности и лековитој вредности сложених препарата израђених од више од 200 домаћих и егзотичних лековитих и мирисних биљака. Пишући о рецептима за производњу вина, Захарије Орфелин наводи и рецептуру за израду бермета која се разликовала од куће до куће. Бермет је десертно вино, слатког укуса, са различитим додацима лековитог и зачинског биља. Захарије је дао рецепт који се одомаћио са разним модификација по Фрушкој гори. И она је прва књига овакве врсте на српском језику.
”Међу свим земним плодовима од којих се може правити пиће, нема ни једног благороднијег и бољег од вина, само кад се оно разумно и умерено употребљава: јер оно крепи, потпомаже здравље и срце весели. Бог је нарочито за то вино створио и снабдео га таким пријатним соком, да би срце човеково развеселио и раздрагао”.
Легенда каже да се током Аустроугарске владавине речна лука налазила у Карловцима. Одатле се и вино, поред друге робе, допремало за Беч. Када је први пут пробала бермет, Марија Терезија се одмах кренула распитивати одакле стиже то необично мирисно пиће. Када су јој рекли да је вино произведено у малој регији око Карловаца, из којег мушкарце стално регрутују у ратове, царица је фрушкогорске мушкарце одмах ослободила од ратовања, остваљајући им простор да се неометано баве производњом вина.
Посебан развој целе приче о бермету даје један маркетиншки трик за којим су посегнули лукави карловачки винари. Наиме, они би нашим студентима платили да се лепо дотерају, обуку и оду на ручак у неке од најлуксузнијих бечких ресторана. Током јела, они би конобара питали да ли у понуди вина од квалитетних сорти имају карловачки бермет. После пар поновљених захтева, газде кафана би закључиле да се ради о популарном вину, које обавезно морају да набаве и уврсте у своју понуду. Тако су кренуле поруџбине бермета адресиране на Сремске Карловце.
Титаник који је остао вечита мистерија пуна тајни крије још једну која нас води у Војводину, тачније у Сремске Карловце. Запис о томе како је ово вино из Сремских Карловаца стигло чак до највећег прекоокеанског путничког брода Титаник, његове прве пловидбе и сведочило ужасној смрти у леденој води Атланског океана не постоји. Остаје предање, које постоји међу карловачким винарима, да се, између осталих, уз многа друга пића и вина из најпознатијих француских и италијанских подрума на винској карти луксузне класе брода налазило и дезертно вино “Ауспрух” или самоток прављено у нашим Сремским Карловцима.
Да ли су карловачки винари успели својим лукавим маркетиншким триком досегнути светски ниво ком се надао Орфелин и тим испунити оно остављено у аманет, препознатљивост на сваком континенту наздрављајући чашом ове мирисне тајне.
Deca Mileve i Alberta Ajnštajna krštena u Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu
Преузмите андроид апликацију.
