Реформа Европске уније је већ дуже време на дневном реду у Бриселу. Пандемија и рат у Украјини променили су перспективу земаља чланица у односу на многа питања и на начин одлучивања. То је неопходно, оцењује се, нарочито уколико би се Унија проширила са 27 чланица на 33.
У Јелисејској палати без промена става – од проширења Европске уније нема ништа док се сама Унија не реформише. Тај став боји готово цео први председнички мандат Емануела Макрона, а са истим отпочиње и нови петогодишњи. То је актуелизовао не само Макрон, већ и шефица Европске комисије.
После годину дана пошто су питали грађане и институције износе идеју о промени Уговара ЕУ – између осталог, односи се и на укидања вета држава чланица о спољној политици.
„Често политика ЕУ у односу на нека спољнополитичка питања као што је увођење санкција постаје талац појединачних агенди земаља чланица. У томе се посебно истицала Будимпешта – примери блокаде од буџета ЕУ, од пакета заједничког економског одговора на последице ковида 19, као и на увођења шестог пакета санкција Русији којег је Будимпешта блокирала више од месец дана“, наводи дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.
Предлогу се успротивило 13 држава – скандинавске чланице, Хрватска, Словенија и Пољска. За усвајање промена Уговора о ЕУ потребна је подршка свих 27 земаља, односно ратификација у парламентима свих чланица Уније.
„Скептик у мени сматра да је веома тешко очекивати да ће једна таква иницијатива брзо, односно лако, бити усвојена од стране других земаља“,каже аналитичар Иницијативе за европску стабилност из Берлина Ади Ћеримагић.
„Управо оне земље, рецимо источне Европе које се залажу за порширење на Западни Балкан, а чему се супротстављају аргументи Француске да без промене начина одлучивања проширење није могуће и прво ће можда тај терен будућих одлука о пријему нових земаља чланица бити терен могућих компромиса, где би уступци могли да буду учињени са обе стране“, сматра извештач РТС-а из Брисела.
Западни Балкан и даље чека
Пре две недеље, одлука која се оцењује политичком, погурала је Украјину и Молдавију ка статусу кандидата. И док се све гласније заговарају промене, Западни Балкан и даље чека.
„Земље Западног Балкана немају времена да чекају за неколико година дуге процесе са непознаницом да ли ће они резултирати са променама у начину одлучивања, да ли ће резултирати са отварањем ЕУ према земљама Западног Балкана. Нашем региону је потребно једна конкретна визија која је остварива сада“, сматра Ћеримагић.
Велики заокрет који подразумева промену уговора Европске уније недвосмилесно је дуг и политички осетљив потез. И неопходан одмах, неретко кажу лидери најутицајнихих земаља чланица.
„То је по мом мишљењу погрешан став. Та промена мора да се догоди до момента приступања нових држава чланица ЕУ што је по свему судећи удаљено од нас неколико година тако да реформа ЕУ и приступање држава Западног Балкана ЕУ могу бити потпуно компатибилни процеси који се одржавају у исто време“, тврди Буразер.
Од промена се очекује да омогуће брже одлучивање, лакше суочавање са изазовима, а на све то Брисел обавезује и став грађана Уније.
Преузмите андроид апликацију.
