Уживање у природном зеленилу за многе људе који живе у урбаним градским срединама нешто је што себи не могу да приуште, међутим решење за недостатак зеленила крије се управо у зеленим фасадама.
Почеци организованог озелењавања Новог Сада датирају још из давне 1879. године када је основана прва градска башта у којој се производио садни и цветни материјал за потребе озелењавања. Стварање градске баште омогућило је тада житељима града да реализују идеје и подигну први парк под руководством вртлара Мајароша – Футошки парк.
Међутим, без обзира на постојање парковских површина у граду, убрзан градски ритам човеку не оставља довољно времена за одлазак у природу. Савремена архитектура ипак даје решење за проблем недостатка природе у човековом животном и пословном простору уз помоћ зелених фасада.
Зелена фасада коју чине различите биљне врсте сконцентрисане вертикално по зидовима стамбених и пословних објеката, има улогу да кроз ,,зелену и одрживу“ архитектуру ублажи климатске промене, пречисти ваздух, снизи температуру, али и визуелно улепша објекат и побољша квалитет живота грађана у урбаним срединама. Тако да предности су бројне, а оно што је битно истаћи је да уз правилно одржавање зелене фасаде могу трајати вечно.
Притом, битно је разликовати ,,зелени зид“ од ,,зелене фасаде“. Када зид обрасте бршљаном то се назива зелена фасада, јер се корен налази у земљи тик уз зид објекта. Док стварање посебне структуре уз зид од вертикалних каблова који биљке усмеравају да расту уз њих како не би оштетили фасаду објекта представља један од система који се користи за зелене зидове.
Имајући у виду процес урбанизације Српске Атине, данас постоји посебно наглашена потреба за заштитом и очувањем вредних зелених површина градске целине, а поред градских паркова посебну вредност имају стари дрвореди који су сачувани у градском језгру.
Иако се очаравајуће урбане џунгле везују за нешто што је данас модерно и хит у свету, оне су настале још у VI веку п.н.е. у Семирамидиним висећим вртовима у Вавилону и представљају једно од чуда античког света. Међутим, за данашњи ,,модеран“ изглед зелених фасада и њихов одржив начин функционисања заслужан је француски ботаничар Патрик Бланк. Креирајући потпуно нову сферу у области дизајна Бланк је успео да споји ботанику и архитектуру, где је пажљивим одабиром и поставком биљака и другог растиња у дну зида преко конструкције од мреже, челичних анкера и сајли омогућио пузавицама неометан раст.
Неке од пузавица које скривају од погледа, улепшавају фасаду објекта и смањују буку из животне средине су бршљан, девичанска лозица, орлови нокти, плава киша, ватрени грм и друге, а нови тренд у свету свакако да представљају и зидови од маховине.
Поред зелених фасада и зелених зидова постоје још и зелени кровови који такође представљају парче зелене оазе у урбаним градским срединама, а град који има највише зелених кровова на свету је Њујорк.
Бачка страна Новог Сада генерално гледајући највећи проблем са зеленилом има у густо насељеним рубним зонама (Бистрица, Детелинара, Телеп), где иако постоји већа количина блоковског зеленила у односу на друге густо насељене зоне (Лимани, Центар, Подбара), удаљеност од Дунава и парковских површина чини овај простор дефицитаран зеленим површинама.
Имајући у виду да се Српска Атина може похвалити одређеним бројем вертикалних вртова, ипак се надамо да ће овај светски тренд који је успоставио Патрик Бланк у неком наредном периоду преплавити фасаде нашег града и изменити му лице у потпуности, јер ће на тај начин зелене фасаде постати плућа града, а урбана средина у којој живимо постаће боље и здравије место за живот свих нас.
Koji Spomenik prirode krije kasarna ,,Dr Arčibald Rajs“ u Futoškoj ulici?
Преузмите андроид апликацију.
