Некада је било крајње једноставно одредити симбол Новог Сада. Била је то, недвосмислено, бела голубица са маслиновом гранчицом у устима.
Голубица која симболише Божији благослов за изградњу и напредак града лепршала је, како изнад куле, тако и у мислима сваког старог Новосађанина када бисте га упитали о симболу његовог града.
Она је свила своје гнездо на грбу Новог Сада још давне 1748. године, а од тада па до данашњег дана као симбол града летела је од плаката и рекламних материјала, до разних интернетских страница и телевизијских емисија.
Како је настао грб нашег града?
Међутим, питање је да ли би се једном Новосађанину новијег кова, који се тек спрема да загази у другу деценију свог живота, ова птичица могла учинити довољно важном да буде прва асоцијација на место у коме живи, или би се ипак одлучио за неку другу симболику која му је познатија?
Данашњи Нови Сад се, у односу на ономад – не смемо ни прецизирати кад, не само увећао, већ и ужурбао.
Подела на дођоше и старосађане се барем привидно утишала и сакрила иза оне много детаљније поделе на: туристе, студентарију, путнике, староседеоце, а све у свему на људе као индивидуалце.
И како то код изражене индивидуалности бива, свако од тих бројних и све гласнијих „ја“ има неки свој, посебан, “симбол“ који га веже за Нови Сад.
Па шта је онда, заиста, данашњи најпоузданији симбол нашег града?
Да ли бисмо погрешили уколико бисмо за то прогласили Петроварадинску тврђаву, или би млађим нараштајима ипак било познатије тек када бисмо споменули да је она колевка једног од најпознатијих музичких фестивала у свету “ЕXIT“-а.
Сваки Новосађанин би, чини се и жмурећи умео да дође до ње и великог “Пијаног сата“ који деценијама надгледа читаву обалу реке Дунав.
Да ли је симбол Новог Сада споменик Светозару Милетићу који је главно место за уговарање састанака на слепо, али и место на коме обично настане прва фотографија сваког туристе који крочи у наш град?
Да ли симболом можемо назвати и јединствени сленг којим се служимо само ми, те речи попут “гари“ и “горњак“ равноправно сврстати уз познати музички фестивал, камено утврђење из кога је настао читав град, “Пијани сат“ који постоји од вајкада и Дунав чији се ток кроз овај град није променио још од времена када је заиста био леп и плав?
Можда је нелогично, али заиста можемо. Нема те особе којој се, када чује то фамозно “гари“ неће упалити зелена лампица и рећи: “Хеј, па ти мора да си из Новог Сада!“
Симбол нашег града је и Дунавски парк са својим целокупним садржајем и нашим навикама које смо уклопили у њега.
Али, интересантно је да се у симболе града не може сврстати само нежива природа. Међу њима се налазе и нека жива бића што најбоље показује јутро на Тргу слободе где јато голубова из дана у дан чека неке нове пролазнике који ће их нахранити старим хлебом или кокицама.
Сто људи, сто ћуди. Неки симболику читавог града могу да стрпају у једну кафану или ресторан, а неки у бицикл.
Симболи су другачији за сваког појединца. За многе симбол може бити и нешто лично и неформално што није превише везано за Нови Сад, али њих ће заувек асоцирати на њега.
…Можда нека лепа девојка, недосањана љубав, мирис покошене траве из паркова у пролеће…
Много туриста недавно је дошло и због спомена одржаном у част Ђолету Балашевићу, јер је за многе управо он једна од главних асоцијација на овај град.
Посебна серенада у част Ђолету Балашевићу
Могу ли симболи Новог Сада заправо бити продавци хуманитарних честитки који нас пресрећу док шетамо по граду, насмејани буцко који у вечерњим сатима обилази кафиће и нуди момцима руже за њихове лепше половине, или продавци кокица који ненаметљиво стоје на сваком ћошку тако добро распоређени да у било ком моменту у ком вам се приједу кокице можете брзо себи испунити жељу?
Свашта се данас може сматрати симболом, али шта је за вас, онај један, први, најуникатнији симбол Новог Сада?
Преузмите андроид апликацију.
