Приликом путовања, градови нам се могу свиђати мање или више, но Ница, пети највећи град Француске и звезда Азурне обале је – објективно прелепа. О овоме говори и њен међу Французима општеприхваћени надимак – „Nice la Belle“ – у преводу „лепа Ница“.
Ово је елегантан, добро уређен, чист, динамичан и сунчан (300 дана годишње) град коме се ништа не може замерити.
Ница у исто времен нуди очаравајућу атмосферу маленог средњевековног места на обали али и привлачни вајб града који константно расте, са сада већ близу милион становника.
При посети Ници најбоља стратегија је једноставно се изгубити унутар уских камених улица које кривудају у старом граду Нице (Vieille Ville).
Заборавите карту и припремите камеру, јер толико ствари уоколо вреди забележити. Куће обојене пастелним бојама и украшене цвећем, слатке продавнице сувенира и мали тргови свуда су унаоколо.
Једино је штета што фотографија не може ухватити мирисе лаванде, свежег цвећа и воћа и сву ону веселу буку која лебди у овом средњевековном лавиринту.
Радознали туриста не сме пропустити „Cours Saleya“, као што је не пропуштају ни локалци. Током лета она постаје пијаца функционише свакодневно, и препуна је свежег воћа, поврћа и цвећа.
На крају улице избор је тежак – можете скренути десно у смеру риве и приуштити себи невероватан поглед на залив Baie des Anges или пак наставите са истраживањем живахни стари град.
Пре него што одлучите можете свратити и у chocolaterie Auer, где је својевремено навраћала и краљица Викторија.
Лако се уочи да Veille Ville изгледа више италијански него француски, и то не само због бројних ресторана с пастом.
Ово је последица чињенице да су све до 1860. године Старим градом владали Италијани, све док га Наполеон III није добио као награду за своју војну интервенцију против Аустрије, уз трупе краљевства Пијемонт.
Бројни људи који су имали довољно новца да отпутују било где, од свих места одлучили су своје време проводити на славном шеталишту уз море у Ници, а заиста вреди проверити зашто.
Неки од њих су Елтон Џон, Матис, Хичкок, Дали, Ава Гарднер, краљица Викториа и Ниче.
Ово шеталиште дуго седам километара кривуда дуж залива с палмама и савршено је место за шетњу, пиће или једноставно посматрање људи који пролазе.
Први који су то открили били су Енглези. Због њих је шеталиште поплочано, али и названо „Promenade des Anglais.“
Почетком 20. века 500 богатих руских фамилија презимило је у Ници и требала им је православна црква. Добили су је 1912. године од цара Николе.
Иако њена архитектура одудара од окружења, руска православна црква Св. Николе у Ници сматра се једном од најлепших православних цркава изван Русије.
Цар није штедео ни на чему приликом градње. Великодушно је украшена иконама, муралима и резбаријама и још увек је у функцији.
У Ници постоји неколико занимљивих музеја и најбоље време за посету је, разумљиво, по врућем дану.
Од богатог Шагаловог музеја са невероватном збирком, до музеја Матиса који је био заљубљен у дневну светлост Нице, па све до Музеја модерне и савремене уметности или Музеја ликовних уметности, у Ници ће се наћи понешто за свакога.
Осим за љубитеље уметности, југ Француске прави је рај и за гурмане, па није лако одлучити се шта појести након „напорног“ дана.
Шта год јели (или не) свакако пробајте локални специјалитет звани soccа. Иако је мање познато, ово популарно домаће јело права је делиција.
Soccа је направљена од брашна од леблебија и може се јести топла, као пица, насред улице. Неки кажу да је прва соцца направљена за обрану града када су га Турци напали 1543. године.
Мештанима је понестало муниције и у очају су решили да супу од леблебија и вруће уље поливају по освајачима.
Турци су заустављени, а локалци су полизали прсте и схватили да је то што су направили заправо укусно. Разумније ипак звучи друга теорија по којој су soccu у Ницу дониели имигранти из Генове.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
