Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, Радош Ђуровић, каже да се у Србији налази око 6.000 избеглица из Украјине, од којих је само 50-ак у прихватним камповима, уз оцену да је администрација спора у решавању статуса избеглица из те земље.
Ђуровић у изјави за Танјуг наводи да и поред одлуке Владе Србије о привременој заштити и Закону о азилу и привременој заштити, избеглице из Украјине нису у могућности да остваре права о здравственој заштити, школовању и приступу тржишту рада.
„У Србији их је око 6.000, од којих је само 50-ак смештено у прихватне кампове. То није немогуће за наше институције које у овој области морају адекватно да реагују. Ово није редовна ситуација. Од почетка кризе истицали смо да наша земља мора да буде спремна на 10.000 људи и да према томе успоставимо систем“, рекао је Ðуровић.
На питање каква је могућност интеграција избеглица из Украјине у наше друштво, Ђуровић је рекао да је требало да се рачуна да они због ратних дејстава неће моћи брзо да се врате и да се направи адекватан план интеграције.
Додаје да би требало да се укључе и локалне самоуправе, градови и општине у којима су смештене избеглице.
Они ће, каже, кроз подршку породице и пријатеља ући у процес неке интеграције у друштву, али да би та интеграција била успешна, потребно је да људи који су избегли из Украјине што пре добију личне карте за лица са привременом заштитом.
Ђуровић наводи и да нема системаског уписа деце избеглица из Украјине у школе, већ да су то појединачни случајеви, као да нема могућности ни да се избеглице запосле, јер немају личну карту.
„Олакшавајућа околност је језик близак нама, менталитет, култура, социјалне везе које постоје у локалној средини. То би требало да буде идеална ситуација за интеграцију“, поручује Ђуровић.
За сада, наводи он, притисак избегличке кризе из Украјине није на терету система, јер људи троше свој новац, сналазе се уз помоћ пријатеља или сами, али и упозорава да ће им ускоро бити потребна подршка, јер многи од њих ће потрошити и новац и снагу.
„Србија је мала земља, за њу 6.000 или више људи је велика бројка, тако да морамо да размишљамо о томе“, сматра Ђуровић.
Он истиче да Хрватска врло добро реагује на прилив избеглица, и да то је „неочекивани одговор система“, поготово кад се има у виду дијаметрално супротно понашање те државе према избеглицама из Азије и Африке.
Ђуровић каже и да избеглице долазе из скоро свих крајева Украјине, наводећи да је за све избеглице најважније да изађу из својих места пре него што почну ратна дејства у њима, пошто је после тога готово немогуће.
Он наводи да је више од 4,7 милиона људи до овог тренутка напустило Украјину, од чега се више од 2,7 милиона налази у Пољској, преко 700.000 у Румунији, више од 320.000 у Словачкој, а преко 430.000 у Мађарској и Молдавији.
Како каже, источни део ЕУ – Пољска, Румунија и Мађарска имају проблеме да прихвате избеглице из Украјине, јер немају техничких капацитета за то, и надају се да ће они што пре наставити даље, додајући да у тим земљама значајно помажу цивилно друштво, грађани, приватне фирме и локалне самоуправе.
Ђуровић додаје да је око 800.000 Украјинаца са истока земље морало да оде у Русију, без обзира за коју су страну, јер су отворени коридори били окренути ка Русији.
Преузмите андроид апликацију.
