Инфлација је у марту забележила рекорде, у Србији 9,1 одсто међугодишње, у САД 8,5 одсто и еврозони око 7,5 одсто, а главни узрок је урајинско-руски сукоб који је „погурао“ цене енергената и хране, каже главна уредница магазина „Бизнис“ и „Економетар“ Радојка Николић.
Овогодишња мартовска инфлација обара рекорде не само у Србији већ и у свету, рекла је Николићева Танјугу и истакла да је, на пример, Немачке као највећа европска економија имала у марту рекордну инфлацију од 7,3 одсто.
Додаје да су и Америка и Европа имале у марту највећу инфлацију веровато у последњих 40 година.
Николићева је рекла да и даље расту цене, пре свега енергената које су, према неким проценама, увећане за више од 44 одсто, док је цена хране на глобалном нивоу увећана за трећину…
Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) је објавила да су светске цене прехрамбених производа достигле у марту највиши ниво икада услед рата у црноморском региону, при чему су највише поскупеле основне житарице и биљна уља.
Индекс цена хране који израчунава ФАО износио је у марту у просеку 159,3 поена, што је раст од 12,6 одсто у односу на фебруар, када је већ достизао највиши ниво од како је 1990. установљен, док у односу на март 2021. године бележи скок од чак 33,6 процената.
Николићева је каже да се смиривање раста цена не очекује до краја године упркос покушајима ФЕД-а да обуздају инфлацију повећањем референтне каматне стопе.
Додаје да су САД већ кренуле у сукцесивано повећање каматних стопа које ће трајати целе ове године и да се очекује да још и Европска централна банка повећа Еурибор.
Николићева подсећа да је НБС повећала мало рефрентну каматну стопу, са један на 1,5 одсто и додаје да се може очекивати можда и даље повећање у наредним месецима.
„Свет покушава некако да обузда инфлацију, али пошто су главни узрочници инфлације у области енергетике и хране, тешко се може очекивати да дође до неког значајнијег смиривања до краја ове године“, рекла је она Танјугу.
Напоменула је да су због цена енергената доста увећани трошкови производње хране, али и зато што су Украјина и Русија највеће европске житнице, произвођачи и извозници житарица, пре свега пшенице и кукуруза.
Николићева додаје да је Украјина и велики произвођач и извозник сунцокретовог уља.
Увећане су и цене ђубрива за пољопривреду, чији су велики произвођачи, такође Русија и Украјина.
Цео ланац производње је поремећен и утицао је на повећање цена хране, додала је она.
Истакла је да је Србија значајан призвођач хране и да би у овој ситуацији могли да будемо још већи извозник уколико се додатно повећа пољопривредна производња.
Како је рекла, наша земља годишње извезе између четири и пет милијарди долара од извоза хране.
„Србија ће имати довољно хране за своје потребе и за извоз. Можда би без обзира на скупе трошкове производње могли да повећамо призводњу хране, јер ће и у окружењу и свету бити велика потреба за храном“, казала је Николићева.
Наводи да би грађане Србије свакако очекују више цене у наредном периоду пошто ће и даље наставити да поскупљују енергенти, као и да нас очекује поскупљење струје.
На питање да прокоментарише захтеве пољопривредника и млинара да се дозволити извоз пшенице и кукуруза, као и брашна, јер после неће имати коме да продају, а неће моћи ни да обнове нови производни циклус, Николићева је рекла да би тим захтевима треба изаћи у сусрет.
„Произвођачи могу добро да процене које су количине довољне за нас и требало би удовољити њиховим захтевима. ако постоје могућности за извоз, треба их искористити, пошто ће ускоро доћи нова жетва и нове количине. Није добро да на залихама имамо робу која је најтраженија свуда. Треба направити добру процену шта је оптимално да произвођачи не би били оштећени“, навела је Николићева.
Преузмите андроид апликацију.
