Данас је на Новосадском сајму у 10 часова отворена међународна изложба златарства и часовничарства под називом „Сјај“, и трајаће до 11. априла.
У питању је јединствена приредба, посвећена пре свега стручној публици, која се организује у циљу унапређења пословних контаката и размене искустава, како са излагачима из Србије, тако и са професионалцима из области златарства и часовничарства из иностранства.
Часовничарство и златарство заједно су на изложби због своје међусобне повезаности – декоративне функције и естетике, али и статусног, као и симбола престижа.
Златарство је један од најстаријих заната у човечанству. Најстарији ковани златни накит пронађен је на неолитским гробљима из раног и средњег бронзаног доба (три миленијума п.н.е.).
Овај веома распрострањени занат, уједно и примењена уметност, бави се обрадом племенитих метала као што су злато, сребро и платина.
Због своје вредности злато је одувек посматрано као симбол богатства, па се тако занат ливења, ковања и обрађивања ове легуре користио за прављење накита, украшавање свега – од гробница, све до оружја или посуђа.
Са друге стране, часовничарски занат је делатност на раскршћу науке, уметности и технологије.
Његова јединственост у односу на накит јесте функција коју има, а то је показивање тачног времена.
Од 2020. године часовничарски занат и израда уметничке механике препознати су као Унесково нематеријално културно наслеђе Швајцарске и Француске.
Швајцарско-француски Лук Јура, који се протеже од Женеве до Базела, сматра се колевком европске индустрије мерења времена, са занатом који се ту вековима практиковао.
Француски теолог Жан Kалвин, утицајни реформатор у Женеви током протестантске реформације, заправо је одиграо улогу у уграђивању часовничарства у регион. Забраном ношења украсних предмета 1541. године, „он је у ствари приморао златаре и друге драгуљаре да се окрену другачијој уметности – уметности сатова“.
Тако су часовници постали накит, а златари и часовничари заувек су повезани.
Иако је Швајцарска надалеко позната по свом часовничарству, чак два века пре њих свој часовник направио је Лазар Србин.
Србин су га називали како је живео у Русији, где је служио као монах, те је по свом пореклу био препознатљив. У историји се помиње и као Лазар Светогорац, као и Црноризац и Хиландарац.
Његов часовник на Кнежевом двору у Москви радећи је дочекао оснивање часовничарског еснафа међу Швајцарцима, а целу причу о њему прочитајте у тексту испод:
Преузмите андроид апликацију.
