На први поглед, јапанско рајско острво Окинава, рурална и туристима мало позната Икариа у Грчкој, сурферско полуоство Никоја у Костарики и друго највеће медитеранско острво, Сардинија, немају много тога заједничког, осим чињенице да су окружена морем.
Ипак, ове четири дестинације престављају несвакидашњи скуп локација на којима локалци живе натпросечно дуго, те су многи прославили и стоти рођендан. Такозване “Плаве зоне” установљене су 2004. године од стране два научника, а резултати њихових истраживања објављени су у часопису “Експериментална геронтологија”.
Истраживање испитује разне животне навике и околности, као што су клима, исхрана, активности, али и повезаност са локалном заједницом.
Осим што ове четири регије вреди посетити у потрази за разумевањем здравих животних стилова њиховог локалног становништва, све располажу и изузетним природним лепотама.
Сардинија
Прва “Плава зона” установљена је на Сардинији. Малено село Сеуло, са свега 800 становника, држи рекорд у броју становника са преко сто година – до пре неколико година у Сеулу било их је чак двадесест.
Тако је Сеуло понело титулу села у ком људи најдуже живе. Ово сеоце налази се у централној Сардинији, далеко од познатих плажа и туристичке вреве, иако ваздух и овде мирише на море.
Окружено је боровима, чистим рекама и – тишином. Истраживачи су закључили да све ово, али и домаћа храна базирана на поврћу и чаша вина коју конзумирају сваког дана доприносе дуговечности локалаца.
Осим тога, становници Сеула су врло активни, свакодневно се пењу и спуштају по оближњим брдима, а сваку прилику користе и да проћаскају са комшијама. Не заборављају поподневни одмор и живе у спором ритму свог руралног окружења.
Никоја
Никоја, полуострво на пацифичкој обали Костарике, популарно је међу туристима, нарочито сурферима и практикантима јоге и представља прави тропски рај.
Оно што не знају сви је да је Никоја још једна “Плава зона”. У потрази за објашњењем дуговечности локалаца истраживачи су дошли до закључка да стогодишњаци са Никоје имају јасно дефинисане разлоге за живот, желе да допринесу општем добру и буду активни у својим локалним заједницама, као и да вредно раде до позних година.
Осим тога, установљено је да је вода коју пију богата калцијумом што објашњава мање стопе срчаних болести и јаке кости. Уз то, становници Никоје су посвећени породици, радо се сунчају, не једу обилне вечере и често конзумирају кукуруз и пасуљ.
Окинава
Острво на југу Јапана пријатне суптропске климе је историјски познато по својим дуговечним становницима и то посебно женама, а некада су га звали “острво бесмртних”.
Према последњим подацима, 15 од 3000 становника у селу Огими су стогодишњаци, а близу две стотине њих имају преко 90 година. Чак и у Јапану где људи генерално дуго живе, ово је запањујућа статистика.
На Окинави је мало оних који се разболе од канцера, срчаних болести или деменције, те су се научници потрудили да одгонетну у чему је тајна.
Неки од закључака је да су локалци веома посвећени пријатељима и породици и да се међусобно помажу посебно у позним годинама.
Имају снажан осећај сврхе живота који је у јапанској култури често дефинисан кроз “икигаи”. Окинава је дом најстарије жене на свету која се храни готово искључиво намирницама базираним на соји и практикује вештину тај-чи како би одржала физички и ментални баланс.
Икарија
Грчко оство Икарија, иако обдарено природом која оставља без даха, не налази се у стандардној понуди туристичких агенција него га најчешће посећују сами Грци, нарочито они који имају фамилију на овом острву.
Икарија се налази у близини турске обале, окупано је тиркизним водама Егејског мора и на њему живи нешто више од осам хиљада становника.
Каменито острво било је мета инвазија Персијанаца, Римљана и Турака, терајући његове становнике са обале у унутрашњост, што је довело до изолације, креирања јединствених традиција и величања породичних вредности.
Судећи по научницима који су Икарију истраживали све ово је допринело да се на Икарији креира “Плава зона”, а за острво се данас каже како на њему људи “забораве да умру”.
Деменција као и многе хроничне болести су овде реткост, а свака трећа особа доживи деведесете. Осим поменутих карактеристика њиховог животног стила треба поменути и да радо уживају у јаком црном вину, касноноћним друштвеним играма и опуштеном темпу живота који игнорише сатове.
Чист ваздух, топли поветарац и неравни терен доприносе да живе активно и проводе много времена ван куће.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.