Ниједна земља није тако скупо платила своју слободу за време Првог светског рата, као Србија.
Страдало је око милион и 200 хиљада њених становника и две трећине војно способног становништва. Важан историјски тренутак био је прелазак преко Албаније до Крфа, потом и историјска победа, пробијање Солунског фронта.
Сећање на славне претке, уприличено је вечерас у Новом Саду у организацији Удружења ратних добровољаца и његових поштовалаца и Градске библиотеке предавањем „Ходочашће на Крф“ кустоса Љубомира Сарамандића.
Српска војска, која је бројала око 220.000 војника и официра и скоро исто толико цивила крајем 1915. године је повлачећи се пред инвазијом Аустроугарске војске и других централних сила прошла голготу преко Албаније до Крфа. На том путу, њихов број био је преполовљен.
Прецизне бројке па чак и идентитет појединих бораца нису установљени, а велики број српских ратника сахрањен је у “Плавој гробници” у близини острва Видо. О тим догађајима сведочи “Српска кућа” на Крфу у којој 22 године као кустос ради Љубомир Сарамандић.
Драг гост Новосађана и не први пут, говорио је о томе зашто је важно сећање на српске хероје и да би младе требало правилно усмеравати избегавајући замке глобализма и површног хедонизма.
„Реч коју честро чујем пре него што се уђе у „Српску кућу“ то је смор, смарање, прожимање хумора и досаде посебно код младих и у тренутку када се нађу на таквом месту изнутра се покрене други механизам у коме се улази у свет наших предака који су део сопствених потреба жртвовали зарад колектива“, рекао је Самарџић.
Љубомир Сарамандић, аутор између осталог књига „Тамо далеко“ и „Ходочашће на Крф“ и консултант у неколико филмова сматра да Први светски рат не би требало посматрати као трагедију.
„Јави се уз бол, јави се и понос, а поред емоције важно је да се јави и осећај дуга и захвалности према прецима и из таквог осећаја ново надахнуће и нова снага која нас води у будућност“, додао је он.
Предавање „Ходочашће на Крф“ организовали су Градска библиотека у Новом Саду и Удружење ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца.
„Својим активностима труди се да негује и сачува успомену и од заборава славна дела наших предака у Првом светском рату“, рекао је Младен Максимовић – потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“.
Удружење је протеклих година организовало бројне промоција књига, музичке вечери, пројекте које је подржала градска Управа за културу, а вредне су помена и организоване шетње Фрушком гором и посете манастирима.
U Srpskom narodnom pozorištu premijerno izvedena opera “Vladimir i Kosara”
Преузмите андроид апликацију.
