Споменик природе „Дуд на Ченејском салашу“ Одлуком Скупштине града Новог Сада стављен је под заштиту давне 1995. године као Споменик природе III категорије.
Ово велелепно стабло које достиже висину од чак 16 метара налази се у дворишту Ченејског салаша број 252, а заузима површину чија пројекција крошње износи више од 2 ара, док је укупна заштићена површина више од 7 ари.
Дуд на Ченејском салашу један је од најстаријих живих представника своје врсте (Мorus alba L.) и најстарије стабло дуда на територији града Новог Сада. Некада чести дудови временом су посечени углавном у борби против штетног инсекта – дудовца, због чега овај примерак дуда заслужује посебну пажњу као генетска база некада типичне врсте за наше крајеве. Старост стабла се процењује на преко 210 година, а прописане мере заштите спроводи ЈКП ,,Градско зеленило“.
За стабло дуда везују се и бројна веровања, јер у различитим културама он представља симбол природе и раста, а негде симболизује смрт. Верује се да дуд помаже човеку да се одбрани од сила таме, а да заљубљени уз његову помоћ остварују љубав.
Имајући у виду да дуд последњи цвета у пролеће, ово стабло у потпуности оправдава име свог рода које је изведено од латинске речи ,,mora“ што значи одлагање, јер дуд стрпљиво и мудро чека док не прође и најмања могућност за појаву мраза. Управо због тога стари Грци су дуд посветили богињи мудрости Атини.
Више информација о још једном представнику заштићених стабала на територији града Новог Сада можете да пронађете овде.
Према немачком предању, ђаво користи корење дуда за полирање чизама и због тога се ова стабла повезују са злом. Са друге стране у Кини се дуд сматра Светим дрветом које повезује небо и земљу, а дудов папир се користи као посуђе за давање понуда у шинтоистичким храмовима.
Дуд је често приказиван и у уметничким делима, а најпознатије стабло дуда које краси сликарско платно насликао је Винсент ван Гог у октобру 1889. године, неколико месеци пред смрт.
Енглески писац Вилијам Шекспир у комедији ,,Сан летње ноћи“ је представио љубавну причу Пирамуса и Теисбе и њихов договорен састанак управо под дудом, испод чије сенке на крају обоје и страдају. Њихова крв обојила је беле бобице дуда у тамноцрвену боју, па се верује да бобице дуда носе симболику љубави до коначног сједињења у смрт. Дудови су постали симболи познатих енглеских писаца, па је тако Џон Милтон посадио дуд на Кембриџу, а Вилијам Шекспир је посадио стабло дуда у Стратфорду на Ејвону.
У српској традицији је раширено веровање да стабло дуда није добро за кућу и укућане, јер ако се жиле дуда подвуку под кућу, цела кућа ће изумрети, а огроман дуд близу куће значи да је кућа одавно опустошена и да нико у њој не живи. Нажалост, у кући породице Кузмановић, у чијем се дворишту стабло дуда на Ченејском салашу данас налази, после њихове смрти нико не живи.
Међутим, с друге стране Карађорђев дуд у Смедереву је оповргнуо сва лоша веровања. Јер ово стабло старо више од 300 година представља симбол историје Смедерева и баш под овим стаблом 8. новембра 1805. године турски заповедник Мухарем Гуша предао је кључеве града Смедерева вођи Првог српског устанка.
Преузмите андроид апликацију.