Четири генерације породице Павловић живи и ради на имању у селу Бадњевац код Крагујевца. Пре шест година кренули су са озбиљнијом производњом и преусмерили су се на овчарство.
Данас Павловићи имају четрдесет оваца и обрађују скоро двадесет хектара земље где четвртина производње одлази на исхрану животиња.
„Тренутно су огромне цене и ђубрива и нафте и свега осталог али је и добра цена јагњади па смо опет ту негде на некој средини. Цена је сада око 360 динара по килограму. За сада ћемо остати на ових 40 оваца а циљ нам је да имамо што бољи прираст и да коефицијент јагњади буде што већи. Тренутно је око 1,60 до 1,70 али узећемо и неку бољу генетику да то буде још више“, каже за РТВ Саша Павловић.
Сашин отац Милутин је и даље носилац газдинства и, како сам каже, одувек су држали овце, а поред њих некада су имали и краве.
Међутим због огромног посла и мале добити последњих година определили су се за овчарство.
„Прошле и претпрошле године смо продавали по 200 динара по килу јагањце тако да је зарада била никаква. Први пут је сада преко 300 динара цена у продаји ове године, први пут од када се бавим овчарством. Драго ми је што је син остао на селу, мада сам ја наговарао децу да иду јер знам ја шта сам овде доживео и како је на селу и како се ради од ујутру до касно увече, али син није хтео ни да чује о томе и он се определио да остане овде“, истиче Милутин.
Најстарији члан породице Павловић је осамдесет седмогодишњи Милан. Пољопривредна производња на имању ове породице последњих 150 година није стала.
Деда Милан је поносан и на то што су нове генерације наставиле са породичном традицијом и остале на селу и поред свих изазова које је донело савремено доба.
„Када сам ја био млад село је врвело од живота, од деце од песама, све је било лепо и весело. Драго ми је што се домаћинство наставља. Ја и данас радим, помажем и сину и унуку колико могу, али сам њима предао имање и производњу да воде ево сад већ има петнаест година. Не бих ништа мењао али бих волео да буде боље време, да нам неко помогне у пољопривреди јер и сада по селу у пољу има колико хоћете необрађене земље“, са сетом упозорава Милан Павловић.
Саша објашњава да користе државне субвенције јер је цело стадо уматичено.
„Оно на шта држава треба да обрати пажњу је то да пружи рецимо регресирано гориво, да по хектару буду већи подстицаји и да се људима који се баве сточарством обезбеде парцеле у закуп. Једноставно, свако ради оно што воли, ја сам ту на селу ево већ 40 година и то знам најбоље да радим“, закључује Саша.
Уз савремену производњу али и велико залагање и рад може се опстати на српском селу, а породица Павловић је прави пример домаћинства како се и са сменом генерација остаје успешан у пољопривреди.
Преузмите андроид апликацију.
