Процес дигитализације је убрзано напредовао током пандемије изазване вирусом Ковид-19, када су различити сектори привреде у многим земљама прешли на „онлајн“ начин рада за свега неколико дана, а тај процес је предодређен да се настави, и остаће једна од кључних сила које обликују наш свет данашњице, укључујући и у регионима где ЕБРД инвестира.
То је један од закључака новог Извештаја о транзицији Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) „Надоградња система: Исплативост спроводења дигитализације“, који је представљен данас у Народној банци Србије.
Извештај који анализира кретања у 38 привреда у којима ЕБРД инвестира, упућује и на све веће поделе између привреда које напредују са развојем дигиталних услуга и оних које заостају у том погледу.
Превазилажење тих разлика је, како је речено на представљању извештаја, од виталног значаја за даљи напредак тих привреда.
Гувернер Јоргованка Табаковић је отворила скуп и том приликом истакла је да је Народна банка Србије једна од централних банака која је међу првима препознала значај процеса дигитализације финансијских услуга због чега је, како је навела, спремно, и инфраструктурно и регулаторно, дочекала изазове које је донела пандемија.
„Србији није био потребан подстицај, јер је дигитализација готово деценију један од наших стратешких циљева. Нико нас није вукао за рукав, водио за руку, показивао правац. Препознали смо давно све предности и опасности које носи модерно доба дигитализације финансијских услуга. Предности примењујемо, а о опасностима – злоупотреби података о корисницима пре свега, водимо рачуна у највећој могућој мери“, рекла је Табаковић.
Између осталог, извештај упућује да је Србија једна од земаља која је забележила највеће помаке и побољшања у погледу регулативе и дигитализације услуга јавне управе од 2015. године, што је такође утицало и на повећање употребе дигиталних технологија у предузећима.
О томе је говорио Матео Коланђели, регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан, који је казао и да је подршка државама и клијентима у развоју дигиталних технологија један од три стратешка приоритета ЕБРД-а.
„У Србији, финансирамо државни пројекат ширења широкопојасне мреже у руралним подручјима. То ће омогућити да преко 200.000 домаћинстава у око 1.800 насеља у руралним подручјима широм Србије добије приступ интернету. ЕБРД ову инвестицију финансира кредитом од 118 милиона евра док је Европска Унија определила 35 милиона бесповратних средстава кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан“, рекао је Коланђели.
Он је истакао и значај да приватни сектор пређе на дигитализацију како би се ојачала конкурентност српских компанија.
Александар Плеканов, директор ЕБРД-а за транзицију и глобалну економију, додао је да је за даљи дигитални развој Србије највећи приоритет јачање дигиталних вештина, уз додатна улагања у дигиталну инфраструктуру.
Он је истакао да је у многим земљама коришћење дигиталних технологија отежано ниским нивоом дигиталних вештина.
Поред тога, додао је да је проблем недостатка тих знања и вештина међу радно способним становништвом у регионима ЕБРД-а додатно увећан миграцијама особа са вишим нивоом образовања и, посебно, оних са напредним дигиталним вештинама.
Извештај такође представља резултате макроекономских и структурних реформи у земљама у којима ЕБРД послује и економисти ЕБРД-а истакли су снажан економски опоравак Србије у 2021. и постепено спровођење реформи током прошле године.
EBRD: Ostajemo pri tome da će privredni rast Srbije biti 4,3 odsto
Преузмите андроид апликацију.
