Историјски подаци кажу да је у време и непосредно после владавине Јарослава Мудрог, Кијевска Русија по површини била највећа европска држава свог времена.
Порекло државе и самог имена Кијевска Русија, до данас је предмет расправе међу историчарима. Према званчном извештају Повест минулих лета најстаријег руског летописа, који је настао крајем XИ и почетком XИИ века у Печерском манастиру код Кијева, основао ју је Викинг Олег Вешти, (највероватније) брат варјашког вође Рјурика који је 862. стекао контролу над територијом Ладоге, и подигао насеобину Холмгард поред данашњег Новгорода.
Олег Вешти је био владар Новгорода од око 879. године. Он је 882. заузео и Смоленск и Кијев, а овај други град је због стратешког положаја на реци Дњепар, претворио у престоницу Кијевске Русије. Проширујуц́и своју власт, Олег је ујединио локална словенска и финска племена, победио Хазаре и 911. године склопио трговинске споразуме са Цариградом.
Олегов наследник, Игор, који се сматра оснивачем династије Рјурикович која је давала руске владаре до 17. века, био је мање способан од свог стрица. На пример, уговор који је склопио са Цариградом 945. године садржао је услове који су били неповољнији од оних из 911.
У својим списима, византијски цар Константин ВИИ Порфирогенит је описао трговачке обичаје у Кијевској Русији тог времена. Током зиме кијевски кнежеви су обилазили суседна племена како би прикупили данак, који се састојао од крзна, новца и робова. Када би дошло пролеће, утоварили би своју робу у мале чамце и превозили је низ Дњепар и то у конвоју како би обесхрабрили нападе номадских степских племена. Њихово крајње одредиште био је Константинопољ, где су њихова права трговања била строго дефинисана уговором.
Религија
Игоров син Свјатослав (уместо ког је од 945. до 963. као регенткњиа владала мајка Олга) је био последњи од кијевских кнезова који се придржавао скандинавских традиција. Од када је власт преузео Владимир I (980. године, након што је убио Свјатослава) лоза Рјуриковича је прешла у хришћанство, а после тога је покрштена цела Кијевска Русија.
Владимирова владавина је најавила почетак златног доба Кијевске Русије, али је сјај тог доба почивао на нестабилној основи, јер је веза између државе и њених поданика била лабава.
Једина карика која је до тада уједињавала покорена племена била је моћ кијевског великог кнеза. Народ је држави плаћао порез, а за све остало су били готово потпуно препуштени сами себи и тако су могли да очувају своје традиционалне структуре и навике.
Догађај од огромног значаја за време Владимирове владавине био је његово прихватање православне хришћанске вере 988. године. До преобраћања је дошло након савеза са византијским царем Василијем ИИ, који је у замену за војну помоћ и прихватање хришћанства Владимиру обећао руку своје сестре. Након потискивања традиционалних верских обичаја у Кијеву и Новгороду, почело је и ширење византијског обреда читавом земљом.
Након Владимирове смрти 1015. године уследио је период неизвесности због братоубилачких борби. Владимиров најстарији преживели син, Свјатополк је убио три своја брата и преузео власт у Кијеву. Тада је преживели брат — Јарослав, намесник Новгорода — уз подршку Новгородаца и помоћ варјашких (викиншких) најамника, победио Свјатополка и постао велики кнез Кијева 1019.
У време владавине Јарослава Мудрог, Кијев је постао политички и културни центар источне Европе. Јарослав је улепшао своју престоницу катедралом Свете Софије, црквом грађеном у византијском стилу која се очувала до данас. Јарослав је такође сакупљао књиге и давао их на превод. Потпомагао је свештенство и манастире. Основао је и прву школу.
Историјски подаци кажу да је у време и непосредно после владавине Јарослава Мудрог, Кијевска Русија по површини била највећа европска држава свог времена.
У покушају да заустави породично крвопролиће у ком је и сам учествовао како би дошао на власт, Јарослав је увео едикт о наслеђивању, али је сматрао да територија Кијевске Русије у целини припада породици.
Његов едикт није имао трајни ефекат. Након Јарославове смрти 1054. године, његови синови су наставили са међусобним ратовањем.
Титула великог кнеза Кијева изгубила је на значају, а монголско освајање у 13. веку окончало је моћ Кијева.
Преузмите андроид апликацију.
