Трговање акцијама и другим хартијама од вредности у последњих пар година постало је изузетно атрактивно.
Било да су подстакнути жељом за баснословном зарадом, коришћењем слободног капитала, спасавањем уштеђевине или пуком радозналошћу, али велики број наших суграђана се упушта у активности о којима не зна пуно, те се снови о дуплирању или триплању уложеног врло брзо испоставе да су само то, пуки снови.
Тачна бројка не постоји, али упућени тврде да страним акцијама тргују десетине хиљада Срба, и да су то економисти, али и лекари и многе друге професије, као и да предњаче млади људи.
Одличан пример за један такав неочекиван развој догађаја на берзи, је недаван катастрофалан пад деоница Фејсбука (тј. Мете).
Док је остатак технолошког сектора наставио да пријављује рекордне зараде и друге, позитивне, пословне резултате, Фејсбуку се десио први реални пад броја корисника, као и знатно мањи приход од очекиваног.
То је за собом повукло и негативну реакцију учесника на тржиштима капитала, те је распродаја која је уследила оборила вредност акција за чак 26 одсто.
И поред свих реалних ризика, чини се да све већи број људи из Србије из горе наведених и других разлога се одлучује да се опроба и преузме на себе ризик трговања на берзи, а како кажу дугогодишњи брокери и људи упућени у токове тржишта капитала, грешака и проблема има на сваком кораку.
Како трговати
За неког ко је заинтересован да се упусти у трговину хартијама од вредности, обвезницама, деоницама компанија, дериватима и сл. прва раскрсница на путу ка осмишљеној заради је избор између самосталног трговања путем сервиса и апликација којих има безброј, или препуштања сопственог капитала у руке брокера.
Самих сервиса има мали милион како у свету тако и код нас.
Ипак добар део светских апликација није доступно у Србији, те се наши трговци углавном одлучују да се користе апликацијама и сервисима домаћих компанија и банака.
Они нуде комплетну инфраструктуру, преко њих иде и уплата новца и трговање „робом“ за коју се неко одлучи.
Ове платформе имају разрађену комплетну инфраструктуру, преко њих иде и уплата новца и трговање „робом“ за коју се неко одлучи.
Оне у својој понуди, углавном, нуде трговање на већини светских берзи, а за узврат ће вам узимати провизију на трансакцијама, као и низ других услуга као што је саветовање са брокером, извештаје и анализе итд.
Како истичу стручњаци, код одабира платформе за трговање акцијама најбитније је водити рачуна о поузданости.
„То кажем у смислу да се не наседне на трговачке платформе које се нуде преко интернета, а које су суштински лажне „, каже економиста и први српски брокер, Бранислав Јоргић, и додаје да је то главни разлог зашто се не препоручује да инвестирање на инострана тржишта ради на сопствену руку, већ да се ради уз сарадњу или преко неких од регитрованих брокерских кућа или банака.
У шта се улаже?
Наш саговорник истиче да се у последњих неколико година, код домаћих инвеститора развио нови тренд.
„Грађани који желе да инвестирају слободан капитал то могу да ураде и преко Београдске берзе, али ту немају много избора, просто понуда није довољно квалитетна.
Активност на њој је мала. Оно што се јавило у последњих пар година је могућност да, сагласно са законом о девизном пословању, инвестирају у иностранство“, објашњава Јоргић.
Он истиче две навике домаћих инвеститора, које се не разликују пуно од инвеститора у свету.
„Сваки инвеститор има своје неке посебне преференце и политику инвестирања.
У суштини, све се своди на вагање да ли желе да поднесу већи ризик или иду на стабилне инвестиције.
Оно што је популарно уназад две године су ИТ компаније које су брзо растуће, и које често имају велику варијацију у погледу цена. Имају нагли раст и нагле падове“, истиче познати брокер.
У ову групу акција убрајају се бројне светске ИТ и технолошке компаније, као што су Тесла, Фејсбук тј. Мета, Епл, Нетфликс, Интел…
Потребно је истаћи, што самим тим и повећава ризик, да се у последњих пар година појавило и гро технолошких стартапа који своје производе још увек немају и излазак на берзу користе како би прикупили неопходна средства.
Друга навика наших инвеститора тиче се инвестирања у стабилне индустријске компаније (нпр. акције Филип Мориса, Беркшајер Хатавеја, 3М, ЈП Морган Чејс, Дизни итд.).
„Те компаније немају толику променљивост у расту, имају стабилне цене и већи број њих исплаћује дивиденде за разлику од новонасталих ИТ компанија“, појашњава Јоргић и додаје да се исто тако тргује и са берзанском робом (челик, злато, бронза, кафа, кукуруз, соја итд.).
Ризично трговање
У немалом броју случајева, новопечени инвеститори се залете, и суочени са недовољним, за сопствени апетит, зарадама простим улагањем новца у акције неких компанија крену да баратају са изузетно ризичним трговањем.
Овде се мисли на улагање у валутне парове, познато и као Форекс трговање, или трговање финансијским дериватима на кратак рок, као што су фјучерси, шортови, опције и слично.
У суштини, код обе варијанте се ради о трговању на берзама, на изузетно кратак рок, где је потенцијал за зараду невероватно висок.
Потребно је истаћи, да за разлику од устаљене поделе на трговања на кратак (инвестиција на коју се чека неколико дана), средњи (инвестиција на коју се чека неколико месеци или година) и дуги рок (инвестиција из које се „излази“ након неколико година или чак деценија), овде је реч о трговању на минут, 5 минута, 10 минута или у најбољем случају неколико сати.
„Ја то не бих саветовао, сем оне који су спремни да поднесу изузетан ризик.
Ту постоји асиметрија у информацијама које поседују они који дају понуду, наспрам малих улагача који немају систем информисања“, наставља Јоргић и појашњава да компаније које нуде такву врсту трговања или имају саме или плаћају услугу другим компанијама које имају своје изузетно развијене инфраструктуре и системе за добављање информација, дословно, сваке секунде.
Дотичући се асиметрије информација врло чест случај је да инвеститор почетник прегледом потенцијално оствареног профита од улагања у берзанску робу се и сам одлучи у њу да улаже, а да нема представу о томе где се рецимо та соја узгаја, какви су климатски услови, колики је потенцијални род.
Када се испостави да је дериват направљен на основу поља која је погодила суша и да најављене „соје“ просто нема и да је цена деривата у који је уложио због тог мањака пропала, неинформисан инвеститор је суочен са ситуацијиом у којој нема појма зашто је уложени капитал нестао.
„Понављам, прва ствар је да се иде преко брокера, да се консултује са њим по питању ризика и тек онда да се одлучи у шта се инвестира“ закључује Јоргић.
Трошкови трговања
Порез на капиталну добит (разлика између продајне и куповне цене) износи 15 одсто.
Тако, на пример, ако се купе акције за 5.000 евра, а продају се за 6.000 евра, плаћа се 15 одсто пореза на 1.000 евра што је 150 евра.
То је и једини трошак, поред брокерске провизије на трансакцију која износи од 0,5 до 1 одсто у зависности од величине трансакције.
Преузмите андроид апликацију.
