Америчке санкције, монетарна реформа и пандемија коронавируса гурнули су Кубу у кризу каква није забележена протеклих 30 година.
Економска криза на Куби погоршала се услед пандемије коронавируса, што је довело до тога да становници те комунистичке државе морају и по дванаест сати да чекају у реду за основне животне намирнице.
Како наводи британски Дејли мејл, Кубанци су навикли на различите рестрикције током 60-годишње владавине комунистичког режима и често нису имали приступ основним стварима попут пијаће воде или тоалета, али је пандемија ситуацију значајно погоршала.
– Провела сам готово целу ноћ овде како бих нешто купила. Није лако. Велики је проблем купити нешто за јело“, рекла је Франс пресу Еделвис Миранда коју су новинари затекли испред супермаркета где је у реду провела чак 11 сати. Каже да јој није жао јер је успела да купи две литре уља, два паковања пилетине, мало млевеног меса и детерџент. „Сада идем да се одморим, па ћу сутра поново да станем у ред“.
Куба је прошле године регистровала рекордну стопу инфлације од чак 70 посто.
Економија је 2020. почела полако да се опоравља, али сада поново срља у хаосу какав није виђен последњих 30 година. Несташица основних животних намирница изазвана је пандемијом ковида и драстичним смањењем увоза на острво од преко 11 милиона становника.
Како Куба живи од узвоза, несташице погађају све. Чак и они добростојећи морају да чекају у редовима, иако они неретко плаћају друге да чекају за њих.
Кубанци пред продавнице стижу опремљени водом, кафом, чак и хоклицама, а полиција често мора да одржава ред.
Сат пре отварања пијаце, јавност је обавештена да је тог дана у понуди чак пет производа – што је изазвало одушевљене међу неких 400 окупљених. Онда је уследио хладан туш – само 250 њих може да уђе.
– Погажено нам је достојанство, каже Роландо Лопез, 66-годишњак који тог дана није успео да уђе.
Десет година млађа домаћица Марија Росабал каже да је то само кубанска стварност и да ту помоћи нема.
Додатни проблем ствара и чињеница да неке продавнице прихватају само страну валуту, али амерички долар није више легалан начин плаћања и тешко је доћи до њега. Ове продавнице које примају стране валуте по правилу су много боље опремљене.
Уобичајено је и да људи некад стоје сатима испред продавнице само да би, једном кад уђу, установили да уопште нема онога по шта су дошли. Постоје и они који чекају ред само да би купили било шта што је тог дана доступно.
Неки производи нестану са рафова и онда их нема данима, попут млека које се продаје углавном у „страним“ радњама и нестане у року од неколико сати.
Иако су несташице реалност Кубе већ 60 година, ситуација се значајно погоршала када је сада бивши амерички председник Доналд Трамп увео строже санкције острву. Потом је уследила пандемија и крах глобалне економије.
Ситуацију је додатно закомпликовала монетарна реформа покренута прошле године која је повећала плате у земљи где већина људи ради у јавном сектору, али је и драматично повећала инфлацију.
У покушају да обуздају кризу, кубанске власти сада проверавају личне карте сваког купца и књижице са купонима, како би сваки Кубанац имао приступ основним намирницама. Међутим, као и свуда, и на Куби има оних који користе ту ситуацију да би зарадили, каже Лопез.
Ако у књижицу са купонима убаците новчаницу од 100 пезоса (око 4 долара), продавац неће прибележити да сте тог дана нешто купили, рекао је он. То користе препродавци који онда продају робу по вишим ценама онима који нису успели да дочекају ред, преноси Курир.
Власти у Хавани тврде како је најбољи пут за излазак из хаоса јачање домаће производње и почели су полако да отварају економију приватним предузетницима. Но, то је процес који ће потрајати и не значи апсолутно ништа 77-годишњем Лазару Нарању који је, након вишесатног чекања у реду, кући отишао без хране.
Преузмите андроид апликацију.
