Споменици културе најзначајнији су сведоци историје једног народа. Они се налазе на најразличитијим местима нашег града и ту су да нас свакодневно подсећају на све оне догађаје и личности које никада не смемо да заборавимо.
Новосадски споменици културе подигнути су у част многих свестраних личности које су нас оплемениле у борбама за слободу и национални идентитет нашег народа, уметности, науци и другим областима.
Novosadski spomenici – Najznačajniji svedoci istorije u Novom Sadu (FOTO)
У Дунавском парку смештен је велики број културних споменика.
Биста Мирослава Антића
Налази се тик кад се из Дунавске улице уђе у Дунавски парк. Глава је извајана у бронзи, димензија 54/36 центиметара.
Постављена је 1992. године, на постаменту од камена неправилног облика, а рад је вајара Павла Радовановића.
Мирослав Мика Антић живео је и стварао у периоду од 1932. до 1986. године. Познат је по томе што је након Чика Јове Змаја оживео лист “Невен“, био је новинар “Дневника“, аутор многих филмова, а пре свега један од песника са најчаробнијим пером.
Биста Бранка Радичевића
Ова прелепа биста рад је вајарке Иванке Ацин, али колико год се чинило да одувек припада Дунавском праку, истина је да је прво била постављена на Лењиновом тргу, односно, данашњем Тргу младенаца. У парк је пресељена тек 1974. године, иако постоји од 1953. године.
Урађена је у бронзи, димензија 80/60 центиметара, а постављена је на постаменту од камена величине 154/56/40 центиметара.
Бранко Радичевић живео је од 1824. до 1853. године. Остао је упамћен као врстан лирски песник, романтичар и присталица Вука Караџића.
Соменик Сергеја Радоњешког
Споменику Сергеја Радоњешког у Дунавском парку није лако прићи јер се налази на малом полуострву иза вештачког језера на којем су некада пливали Иса и Биса.
Овај споменик је релативно млад. Постављен је 1992. године, а наш Град га је добио на поклон у знак српско-руског пријатељства. Дело је аутора Вајчеслава Кликова.
Уз име Сергеј Радоњешки често можемо чути префикс “свети“. Наиме ради се о монаху и светитељу Руске православне цркве који је остао упамћен као обновитељ монаштва у северној Русији.
Руска православна црква га прославља 5. јула по јулијанском календару, а неретко можете чути и српске вернике како се управо овом светитељу обраћају за помоћ и избављење из разних невоља.
Фонтана Девојка са рогом изобиља
Ова фонтана је Новосађанима познатија као Нимфа, или Купачица. Представља прву профану скулптуру у Новом Саду, а постављена је давне 1912. године.
Нимфин аутор је вајар Ђорђе Јовановић, а она је због своје неуобичајености и лепоте, чак узета и за заштитни симбол Дунавског парка у коме се налази.
Споменик Ђури Јакшићу
Ово је можда и најпознатији споменик у читавом Дунавском парку. Израђен је у седећем ставу у висини од 175 центиметара. Направљен је на каменом постаменту димензија 44/65/45 центиметара, а сам споменик је извајан од бронзе.
Рад је југословенског скулптора Јована Солдатовића, а постављен је 1982. године.
Занимљиво је да се велики број Новосађана, као и туриста, са Чика Ђуром, како га од миља зову, увек фотографише на исти начин. Неписано правило је сести му у крило и ухватити га за нос.
Ђура Јакшић био је један од највећих песника, приповедача и сликара које је Србија икада имала. Живео је у периоду од 1832. до 1878. године, а за свог живота нам је оставио многа вредна уметничка дела.
Преузмите андроид апликацију.
