Почетна > Живот и стил
Живот и стил

9 вечерњих навика због којих се ујутро будимо као да нас је прегазио камион: Избаците их већ вечерас

Да ли вам се дешава да ујутру једва устанете из кревета, као да вас је прегазио камион, иако сте спавали „довољних“ седам или осам сати? Ако вам ово звучи познато, нисте једини.
Фото: Pexels/mikoto

Многи од нас саботирају квалитет сна још пре него што легну у кревет, стварајући зачарани круг умора који ни кафа више не може да поправи. Истина је да последњих сат и по пред спавање има далеко већи утицај на сан него што мислимо.

Истраживања Националне фондације за сан показују да оно што радимо у 90 минута пре одласка на спавање директно утиче на дубину сна и на то колико ћемо се свежи пробудити. А најнезгоднији део приче је следећи – већина нас свакодневно прави бар четири грешке које нам „краду“ енергију.

1. Ношење телефона у кревет

Сви то радимо. „Само још мало“ друштвених мрежа, које се лако претвори у сат времена бесциљног скроловања. Плаво светло са екрана кочи лучење мелатонина, хормона сна, и мозгу шаље поруку да још није време за одмор.

Али проблем није само у светлу. Непосредно пред спавање пунимо главу туђим проблемима, драмама, вестима и поређењима. Како да се ум умири када су последње мисли фотографије са туђих путовања или стрес због сутрашњих обавеза?

2. Обилни оброци касно увече

Касна вечера, нарочито тешка и масна, тера организам да ради прековремено баш онда када би требало да се одмара. Када једемо унутар три сата пре спавања, дигестивни систем остаје активан, телесна температура и пулс расту, а сан постаје плићи и испрекидан.

Тело једноставно не може истовремено да вари храну и да се квалитетно регенерише током сна.

3. „Само још једно пиће“

Алкохол може да успава, али сан који следи није окрепљујући. Он значајно ремети РЕМ фазу сна, ону која је кључна за ментални опоравак и памћење.

Истраживања показују да чак и умерена количина алкохола може да смањи РЕМ сан и до 40 одсто. Зато се често будимо мамурни, уморни и мутне главе, иако смо „преспавали ноћ“.

4. Превише топла спаваћа соба

Како се припремамо за сан, телесна температура природно опада. Ако је соба претопла, тело се бори против тог процеса. Идеална температура за спавање је између 16 и 19 степени Целзијуса, што може деловати хладно, али значајно побољшава квалитет сна.

Хладнији ваздух помаже да брже заспимо и ређе се будимо током ноћи.

5. Рад до самог одласка у кревет

Проверавање мејлова, завршавање презентација или размишљање о послу у кревету држе мозак у стању приправности. Ум нема „прекидач за гашење“ и наставља да врти проблеме и обавезе чак и када угасимо светло.
Увођење јасне границе између рада и одмора увече може драматично да смањи стрес и побољша јутарњу енергију.

6. Расправе и тешки разговори пред спавање

Иако се често каже да не треба ићи у кревет љут, озбиљни разговори о проблемима, финансијама или конфликтима пред спавање подижу ниво хормона стреса. Тело се напиње, пулс расте, а ум улази у режим решавања проблема.

Такве теме је боље оставити за дневне сате, када смо одморнији и спремнији за конструктиван разговор.

7. Гледање више епизода заредом

„Још само једна епизода“ често помера одлазак на спавање, али и додатно разбуђује мозак. Напете сцене и обрти активирају центар за награђивање и отежавају прелазак у сан.

Истраживања са Станфорда показују да људи који често гледају серије у континуитету имају лошији квалитет сна и израженији дневни умор.

8. Недостатак рутине

Одлазак на спавање у различито време сваке вечери збуњује биолошки сат. Тело воли предвидљивост, а честе промене стварају ефекат сличан џет-легу, без путовања.

Једноставна, понављајућа рутина пред спавање помаже мозгу да препозна сигнал да је време за одмор.

9. Интензивно вежбање касно увече

Физичка активност је добра за сан, али не и у касним вечерњим сатима. Интензивни тренинзи подижу телесну температуру и ниво адреналина, па тело остаје у стању будности.
Вежбање раније током дана или у раним вечерњим сатима доноси бенефите без нарушавања сна.

Од вечери зависи какво ће нам јутро бити

За крај, важно је да запамтимо једно: умор с којим се будимо углавном није симптом неке болести, нити знак да „не можемо више“, већ често тиха порука тела да му не дајемо шансу да се заиста одмори. Вечери су наш последњи разговор са собом тог дана. Начин на који их проводимо одлучује да ли ћемо се ујутру пробудити исцрпљени или мирнији, лакши и бистрији.

Не морамо све да променимо одједном. Довољно је да вечерас изаберемо једну малу навику коју ће наше тело и ум радо прихватити. Раније гашење екрана или одлазак у кревет без телефона, тишина уместо расправе, лагана рутина уместо хаоса. Сан који долази после тога биће много дубљи и бољи. А јутра у којима се будимо без осећаја тежине, биће најбољи доказ да смо себи дали оно што нам је највише требало – простор да се стварно одморимо. Покушајте већ вечерас!

Шта ваше омиљено време говори о вама? Ако волите кишу, град или мраз, ви сте посебна врста

Преузмите андроид апликацију.